проводих живота мојега време колико Благоме изволи се Богу, година око 38. И тако дође мени заповест општа од Цара свих и Бога, преко посланог к мени анђела, говорећи: Хајде! И тако душа моја од убогог ми разлучи се тела на месту званом Глава, године тада текуће 6000. и 900. и 30. и 5, индиката 5. сунцу круг 19. и луне 19, месеца јула 19. дан“. На бочним пак странама овог истог споменика стоји написано: „Предобри и мили и слатки господин Деспот, о! горе тому тко га виде на овом месту мртва“. И још: „Благочестиви господин Деспот Стефан, добри господар“. Молитвама Светог и праведног Стефана, деспота Српског, Господе Исусе Христе, Боже наш, помилуј нас. Амин.
Извор: Јустин Сп. Поповић, Житија Светих: за месец јули (Ваљево: Манастир Св. Ћелије, 1975).
* Напомена: Свети Јустин износи познате му чињенице - у време када је он написао ово Житије Светог Деспота, мислило се да је гробница ктитора Манасије празна. Тако се мислило и наредних неколико деценија по упокојењу Светог Јустина, док мошти Светог Деспота Стефана нису откривене у археолошким истраживањима 2006. године, у његовој задужбини - манасијској Цркви Свете Тројице. Уз јужни зид западног травеја, где је традиција средњовековне Србије резервисала место за ктиторске гробнице, пронађен је гроб Светог Деспота Стефана Лазаревића. Мошти су извађене из гробнице и стављене у кивот, испред олтара, и данас се налазе у Деспотовој задужбини.
КРАЈ
Манастир Манасија: историја
Назив манастира Манасија
Манасијска тврђава