Manasija Logo
Деспот Стефан Лазаревић

Деспот

Стефан Лазаревић

Свети Деспот Стефан Лазаревић (1377–1427), у српском памћењу познат и као Стефан Високи, оснивач је и ктитор манастира Манасија, син кнеза Лазара и кнегиње Милице. Јединствени војсковођа, политичар, дипломата, писац и песник — успео је да у тешким временима сачува свој народ. Остао је упамћен у црквеном и народном сећању као пријатељ Божији — Свети Деспот.

КТИТОР МАНАСИЈЕ
Манасија
Деспот Стефан Лазаревић

Деспот Стефан

До 1402. године носио је титулу кнеза, а потом је постао деспот и наредних четврт века управљао српском Деспотовином. За времена његове владавине, српске земље доживеле су обнову и процват уметности, културе, градитељства и духовности.

КУЛТ СВЕТОГ ДЕСПОТА
Духовни центар

Духовни и културни центар

Под покровитељством Деспота у Манасији цвела је чувена Ресавска школа. Учени монаси сабирали су грчке свитке са Свете Горе и из Византије, латинске и угарске књиге, образујући неоцењиву ризницу духовне културе.

Манасија је тако постала стециште најумнијих глава онога доба и један од најзначајнијих духовних и културних центара Балкана у 15. веку.

САЗНАЈТЕ ВИШЕ
Задужбина

Задужбина и духовно наслеђе

Манасија је освећена 15. маја 1418. године и подигнута као место Деспотовог погребења. Деспот је манастиру завештао земљу и винограде, даровао му књиге, вредне иконе и литургијске сасуде.

Манасија је остала трајно повезана са својим ктитором — симбол његове владарске визије и вере која није угасла ни пред најтежим искушењима.

И вековима након његове смрти, манастир Манасија остао је трајни споменик личности и делу свог ктитора, деспота Стефана Лазаревића.

КТИТОР МАНАСИЈЕ
Последње почивалиште

Последње почивалиште

После своје смрти 1427. године, деспот Стефан Лазаревић сахрањен је у својој задужбини — манастиру Манасији. Његов гроб налази се унутар манастирске цркве и представља једно од најважнијих историјских места овог комплекса.

Манасија је тако остала трајно повезана са својим ктитором, чија је владавина оставила дубок траг у историји српске државе и културе.

ГДЕ ЈЕ САХРАЊЕН ДЕСПОТ