Трпезарија
Манасијска трпезарија, слободностојећи правоугаони објекат у срцу монашке порте, представља највећу средњовековну трпезарију у Србији — дужине 32 и ширине 16,8 метара. Са простором за 250 до 300 особа, ова грађевина сведочи о бројности некадашње монашке заједнице. Поједини истраживачи сматрају да се на спрату можда налазио и скрипторијум чувене Ресавске школе.
МАНАСИЈСКА ТРПЕЗАРИЈА
Архитектура и простор
Трпезарија је грађена у складу са Моравском школом, карактеристична по једноставној, али строгом архитектонском изразу.
Простор је обично једнобродан или са низом стубова који раздвајају централни пролаз од бочних делова.
Кровна конструкција и декоративни елементи (арки, камени орнаменти) повезују трпезарију са црквеним и коначким комплексом.
АРХИТЕКТУРА ТРПЕЗАРИЈЕФункција и живот у трпезарији
Монаси су у трпезарији обављали дневне оброке, уз молитву и читање духовне литературе.
Трпезарија је такође служила као место састанака и монашких дискусија, што је доприносило културном и духовном животу манастира. Неке трпезарије имале су посебне просторе за госте и ходочаснике, што је Манасију повезивало са широм регијом.
ТРПЕЗАРИЈА МАНАСИЈЕ
Значај
Трпезарија представља пример kako функционални простори у манастирима нису били самo практични, већ и духовно и архитектонски значајни. Очувана је као део комплекса и сведочи о животу монаха и организацији манастирског свакодневља.
МАНАСИЈА ДАНАС