Библиотека
Смештена на спрату гостињског конака, у сенци велелепне Цркве Свете Тројице, библиотека заузима посебно место у животу ресавске монашке обитељи. Учени монаси сабирали су грчке свитке са Свете Горе и из Византије, латинске и угарске књиге, образујући неоцењиву ризницу духовне културе.Деспот је своју задужбину опремио разним књигама, а сматра се да некадашња манасијска библиотека није заостајала ни за најбољим библиотекама знаменитих манастира свог доба.
БИБЛИОТЕКА МАНАСИЈЕРесавска преписивачка школа
У Манасији је током прве половине 15. века деловала једна од најзначајнијих преписивачких школа на Балкану. Монаси су се бавили преписивањем богослужбених и књижевних дела, али и превођењем текстова са грчког језика.
Посебан значај имало је уређивање и исправљање текстова, чиме је успостављена тaкозвана ресавска редакција старословенског језика — систем правила који је допринео већој језичкој прецизности и уједначености у књигама.
Рад у библиотеци
Књиге су се преписивале ручно, на пергаменту, уз употребу природних мастила и боја. Монаси су радили у посебним просторијама, где су стрпљиво и прецизно преписивали текстове, често украшавајући странице орнаментима и минијатурама.
Овај процес није био само технички, већ и духовни чин, јер се свака књига стварала са посебном пажњом и посвећеношћу.
Значај и утицај
Ресавска библиотека и њена школа имале су велики утицај далеко изван граница Србије. Рукописи настали у Манасији ширили су се у православном свету, допирући до Русије, Бугарске и Румуније.
Захваљујући раду ресавских монаха, српска писменост достигла је висок ниво, а успостављени стандарди утицали су на развој књижевности и црквеног језика у наредним вековима.
РЕСАВСКА ШКОЛА
Судбина библиотеке
Након пада Манасије под османску власт у другој половини 15. века, рад Ресавске школе је прекинут. Монашки живот је ослабио, а велики број рукописа је изгубљен или расејан.
Ипак, значај ове библиотеке остао је трајно упамћен као један од врхунаца српске средњовековне културе.