(Архимандрит Јустин Поповић, Житија Светих за јул, 19. јул)
Светом пророку и боговидцу Мојсију рече Бог, јавивши му се на Синају, да ће му се приближити, јер се и Мојсије приближи Богу угађањем. И још рече Бог да ће се после тога приближавати и свима онима који буду слично Мојсију верни служитељи и угодници Његови. Јер свакоме, рече Бог Мојсију, који Ми се приближује и узноси се к Мени у чистом ковчегу тела свога, сачуваном неприкосновеним од потапајућих вода неверја и нечистоте, приближићу се и Ја њему и изићи ћу му у сусрет, изливајући на њега воду чисту од Духа Мојега, и узвешћу га до вишњих и непролазних стварности небеских. Овако почиње описивање живота и подвига овог славног и благочестивог господара Српског, деспота Стефана, његов животописац Константин Философ. Настављајући затим са упоређивањем светог деспота Стефана са боговидцем Мојсијем, он вели да је онај свети Боговидац био узор и образац овом светом Богољупцу, то јест праведном Стефану деспоту, јер је животни пут и подвиг њих двојице био од самог почетка сличан и скоро један и исти. И Мојсије и Стефан су, као богоподвижни анђели водитељи, око четрдесет година водили спасоносно свој богоизабрани народ кроз земљу ропства египатског и турског и кроз пустињу невоља и опасности ка земљи обећаној, то јест ка Царству Небеском. Кроз њих обадвојицу подједнако се прослави Бог дивним и славним делима Својим над противницима, и постаде диван Бог у споменима Светитеља Његових. Јер као некада кроз богоизабраног Мојсија, тако и сада кроз овог богоизабраног владаоца христоименитог народа Српског Бог показа силу Своју у народу Своме, не давши да околни народи и племена униште ово верно наслеђе Христово. Јер и сада, у време деспотово, Бог остави и сачува за Себе оне „који не приклонише колена своја пред Ваалом“ (3. Цар. 19, 18; Рм. 11, 4) и не поклекнуше због слабости људске природе, него ојачаше од немоћи и бише снажни у биткама, и телесним и духовним, јер вероваше Ономе који ломи битке мишицом високом и моћном. И још беше овај благочестиви и свети деспот Стефан сличан Мојсију по томе што више вољаше страдати са народом Божијим неголи имати привремену сладост греха. Јер се сараспињаше са страдалним христоименитим стадом својим, и, страдајући ваистину ради побожности и Благочешћа (= Православља) не мање од многих у древности, он остаде чврст у вери и непоколебљив, и храброваше у Господу од Кога зато и доби венац правде. Још упоређује светог Стефана деспота његов животописац Константин и са Исусом Навином, јер му беше сличан у вери и храбрости и у достојности раздељивања земље и у подизању нове скиније Новоме Израиљу, као и у ослобађању народа својега у разна времена од околних непријатеља премудрошћу и силом од Бога му даном. Мудри