Ресавска школа
Ресавска школа, процветала у ресавском окружју за време владавине Светог Деспота Стефана, била је не само чувар језичке традиције већ и кључно средиште стварања јединственог културног и духовног идентитета. Ресавска правописна реформа, са циљем обнављања старословенске норме писмености, добила је полет захваљујући пажљивој визији Деспота Стефана Лазаревића.
РЕСАВСКА ШКОЛАЦентар писмености
Крајем 14. и почетком 15. века српске земље постале су уточиште за научнике и људе од пера из ближих и даљих крајева. Учени људи долазили су склањајући се од завојевача, сабирајући грчке свитке и латинске књиге, и у том племенитом залеђу светлости никла је Ресавска правописна школа.
Ова школа обједињавала је правописну, преписивачку и преводилачку делатност, и попут одраза звезде на тамном небу, осветљавала развој српске писмености.
Ресавска редакција
Ресавска правописна реформа започела је крајем 14. века са циљем обнављања старословенске норме писмености. Под покровитељством Деспота Стефана, монаси су исправљали старе рукописе, упоређивали различите верзије текстова и настојали да поставе високе стандарде у српској писмености.
На тај начин текстови су постали прецизнији, разумљивији и погоднији за широку употребу у црквеном и културном животу.
Утицај
Значај Ресавске школе превазилазио је границе српске државе. Рукописи и језички стандарди настали у Манасији утицали су на развој писмености у другим православним земљама, пре свега у Русији, Бугарској и Румунији.
На тај начин, Манасија је постала један од кључних центара културног повезивања православног света.
УТИЦАЈ ШКОЛЕ
Наслеђе
Расцветавши се под покровитељством Деспота Стефана, Ресавска школа утицала је на све аспекте културног живота — од правописа и књижевности до историје и вере. Иако је рад школе прекинут, преко ненасења њених идеја Манасија је остала мост између прошлости и будућности, чувајући хришћанско наслеђе и спајајући традицију са идејама хуманизма.
Ресавска школа данас се сматра једним од врхунаца српске средњовековне културе и писмености.