Утврђење манастира Ресава, са својим бедемима, кулама и складно осмишљеним одбрамбеним решењима, представља најбоље очувану фортификациону целину средњовековне Србије. То је камена симфонија која сведочи о мудрости, вештини и далековидости Деспота Стефана и његових мајстора, која остаје трајни подсетник на моћну хармонију културе и архитектуре, на залог српске духовности и истрајност у одбрани своје вере. Манасијска тврђава задивљује својим складом и снагом. Њена необична структура у облику неправилног круга обухвата дванаест кула, које су повезане високим бедемима и тако формирају јединствену одбрамбену целину која опасује и штити манастир. Ресавско утврђење се попут круне од камена уздиже око манастирске цркве. Оно обухвата једанаест кула које штите манастир, док се на источној страни уздиже посебно брањени простор са дванаестом кулом. Изузев највеће, донжон куле, тврђавске куле једнаке су по својој конструкцији: имају приземље, шест спратова и шетну стазу са озупченим круништем. Повезане снажним бедемима, такође озупченим, овако изграђене куле омогућавале су непрекинуто кретање бранилаца кроз посебне пролазе на четвртим спратовима, чинећи систем одбране непробојним. Једини изузетак у овом складном низу представља донжон кула, познатија као Деспотова кула, која својом моћном појавом доминира читавим утврђењем. У Деспотову кулу не може се ући са бедема; једини улаз у ову кулу чије је приземље знатно уздигнуто у односу на остале води из дворишта. Машикуле — ретки елементи одбране у српској средњовековној архитектури — красе куле и бедеме Ресаве, пружајући додатну заштиту од освајача.
Тврђава манастира Манасија
Величанствена задужбина Деспота Стефана Лазаревића, манастир Манасија — једно од најсјајнијих остварења српске архитектуре касног средњег века,