Библиографија — наставак
Љубомир Стојановић, Стари српски родослови и летописи. Средио их Љуб. Стојановић. Српска краљевска академија, Зборник за историју, језик и књижевност српског народа. Прво одељење, Споменици на српском језику, књ. XVI [par. 1–1737] (Београд: Српска краљевска академија, 1927).
Станоје Станојевић, Лазар Мирковић, и Ђурђе Бошковић, Манастир Манасија. Српски споменици, књ. V (Београд: Народни музеј у Београду, 1928), 5.
Стеван Томић и Радомир Николић (ред.), Манасија: историја — живопис. Републички завод за заштиту споменика културе, Београд — Саопштења VI (Београд: Републички завод за заштиту споменика културе, 1964).
Светозар Радојчић, Старо српско сликарство, Библиотека „Синтезе“ (Београд: Нолит, 1966), 144, 196.
Божидар Ферјанчић, „Константин Манасије“, у: Византијски извори за историју народа Југославије. Том 4, Византолошки институт Српске академија наука и уметности. Посебна издања, књ. 12, ур. Георгије Острогорски и Фрањо Баришић (Београд: Византолошки институт Српске академије наука и уметности, 1971), 207–214.
Вукосава Томић де Муро и Стеван Томић, Манасија — Ресава: историја, архитектура, сликарство, 3. издање (Деспотовац: Управа Манастира Манасије, 1977).
Миодраг Ал. Пурковић, Кнез и деспот Стефан Лазаревић (Београд: Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве, 1978), 25.
Momčilo Stojaković, Braničevski tefter: poimenični popis pokrajine Braničevo iz 1467. godine. Istorijski institut, Zbornik za istočnjačku istorijsku i književnu građu, knj. 3 (Beograd: Istorijski institut, 1987).
„Чин Свете тајне исповести“, у: Велики требник. Превео са грчког и црквенословенског Архимандрит д-р Јустин Сп. Поповић (Призрен: Епархија рашко-призренска, 1993), 27–31: 28.
„Света тајна јелеосвећења“, у: Велики требник. Превео са грчког и црквенословенског Архимандрит д-р Јустин Сп. Поповић (Призрен: Епархија рашко-призренска, 1993), 51–77: 76.
„Чин Свете тајне исповести“, у: Мали требник. Превео Архимандрит д-р Јустин Сп. Поповић (Призрен: Епархија рашко-призренска, 1994), 39–46: 41.
„Света тајна јелеосвећења“, у: Мали требник. Превео Архимандрит д-р Јустин Сп. Поповић (Призрен: Епархија рашко-призренска, 1994), 74–114: 112.
Victorine Mataouchek, “Meung-sur-Loire (Loiret). Tour Manassès de Garlande,” Archéologie médiévale, tome 30–31 (2000): 410–411. https://www.persee.fr/doc/arcme_0153- 9337_2000_num_30_1_1576_t1_0410_0000_2.
„Велико повечерје“, у: Часослов: садржи све службе по поретку светих јерусалимских манастира и целе саборнокатоличанске Православне Цркве Христове, превео са грчког и словенског језика умировљени Епископ захумско-херцеговачки Атанасије (Јевтић), 2. исправљено издање (Београд: Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве, 2007).
Мирослав Пантић, „Три српска писца о Манасији XIX и XX века“, у: Дани српскога духовног преображења XIV. Манастир Манасија (Ресава) у виђењима историјских и књижевних извора, путописаца, картографа и песника XIX–XXI века. Научни скуп, Деспотовац — Манасија, 20. август 2006, ур. Мирослав Пантић и др. (Деспотовац: Народна библиотека „Ресавска школа“, 2007), 25–37.
Љубодраг Поповић, „Свештенство Браничевске епархије — прилог за историју“, у: Браничево кроз војну и културну историју Србије II. Зборник радова са научног скупа Историјског архива Пожаревац одржаног 10. октобра 2006. године — у сећање на хероје српске голготе 1916, свеска 4, ур. Јасмина Николић (Пожаревац: Историјски архив Пожаревац, 2007), 79–86: 82.
Исидора Точанац, Српски народно-црквени сабори (1718–1735). Историјски институт, Посебна издања, књ. 54 (Београд: Историјски институт, 2008).
Радивој Радић, „Досадни фељтони и зашећерене повеснице“, Политика (петак, 25. јануар 2008) [Културни додатак], https://www.politika.rs/scc/clanak/15884/Dosadni-feljtoni-i-zasecerene- povesnice (објављено 25. јануара 2008. г.; посећено 3. децембра 2024. г.).
Богумира Пејчић, „Деспот Стефан у старим српским записима и натписима“, Књижевне новине: лист за књижевност и друштвена питања, година LX, број 1158 (октобар 2008): 9.
Гордана Јовановић, Константин Философ, Живот Стефана Лазаревића деспота српскога. Превод и напомене Гордана Јовановић. Библиотека „Извори српског богословља“, књ. 2 (Београд: Издавачки фонд Српске Православне Цркве Архиепископије београдско-карловачке, 2009).
Гордана Јовановић, „Београд и Манасија — две најважније заоставштине деспота Стефана Лазаревића“, Братство, XV (2011): 43–52.
В. Ю. Жаркая, „Константин Манасси [греч. Κωνσταντῖνος ὁ Μανασσῆς]“, у: Православная энциклопедия. Том XXXVII: Константин — Корин, под ред. Патриарха Московского и всея Руси Кирилла и др. (Москва: Церковно-научный центр «Православная энциклопедия», 2015), 98–100.
Н. В. Радосавлевич, „Манасия“, у: Православная энциклопедия. Том XLIII: Максим — Маркелл I, под ред. Патриарха Московского и всея Руси Кирилла и др. (Москва: Церковно-научный центр «Православная энциклопедия», 2016), 294–295.
Гордан Бојковић и Небојша Ђокић, Средњовековне цркве и манастири у Браничеву: по српским и аустријским пописима из XVIII века (Пожаревац: Народни музеј Пожаревац, 2016), 181.
Гордана Симић и Светлана Вукадиновић, Утврђење манастира Ресаве: од замисли до остварења. Студије и монографије / Републички завод за заштиту споменика културе, Београд, књ. 18 (Београд: Републички завод за заштиту споменика културе, 2018).
Мирко Милетић, „[Шест векова манастира Манасије] Средиште српске културе“, Комуникације, медији, култура: годишњак Факултета за културу и медије, год. X, бр. 10 (2018): 3–36, https://doi.org/10.5937/gfkm1810003M.
Марко Павићевић, „Кратак преглед историје, архитектуре и археолошких истраживања Манастира Ресава“, Архивум — портал Архива Војводине, ISSN (Online) 2683-4405 (2020), https://archivum.arhivvojvodine.org.rs/kratak-pregled-istorije-arhitekture/ (објављено 27. априла 2020. г.; посећено 3. децембра 2024. г.).
Марија П. Марић Јеринић, „Печатњак манастира Манасије у збирци Народног музеја у Београду“, у: Дани српскога духовног преображења XXVII. Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности XI. Научни скуп, Деспотовац — Манасија, 20–21. август 2019. године, ур. Гордана Јовановић (Деспотовац: Народна библиотека „Ресавска школа“ Деспотовац — Београд: Институт за српски језик САНУ, 2021), 269–283.
Стојадин Томић, Манастири и цркве у Горњој Ресави (Деспотовац: Народна библиотека „Ресавска школа“ — Београд: Културно просветна заједница Србије, 2023), 35.