Manasija Logo
← Литература

Назив манастира Манасија

Страна 6 од 9

Библиографија

Грађа и извори

Скраћенице

За разрешења скраћеница, види Скраћенице на дну странице на којој је изложен кратки историјат манастира Манасија.

Изабрана библиографија, сложена хронолошки

Iоакiмъ Вуичъ, Іоакіма Вуича Славено-Сербскаго Списателя Путешествіе по Сербіи: во кратцѣ собственномъ рукомъ нѣговомъ списано у Крагоевцу у Сербїи (У Будиму граду: Печатано у Славено-Сербской и восточны прочи языка печатни Кралевскаго Всеучилишта Пештанскаго, 1828), 82.

Янко Шафарикъ, „Србскiй лѣтописацъ изъ почетка XVI-гъ столетiя“, Гласникь Друштва србске словесности, свезка V (1853): 17–112.

С. А. [= Евгеније Симеоновић], „Описъ манастира Манасiе“, Србскiй лѣтописъ, год. XXXVII, кнь, 108 (1864): 51–59: 51, 53.

I. E. [= Евгеније Симеоновић], Описъ монастыра Манасiе (У Београду: У Државной кньигопечатньи, 1866).

Іосиф Веселић, Описъ монастира у Србіи. Часть 1. Одъ Іосифа Веселића професора (У Београду: Кньигопечатня А. Андрића, 1867), 55.

Милан Ђ. Милићевић, „Манастири у Србији“, Гласник Српског ученог друштва, књ. IV, свеска XXI (старога реда) (1867): 1–96: 87–90.

Стојан Новаковић, „Српски поменици XV–XVIII века“, Гласник Српског ученог друштва, књ. XLII (1875): 1–152.

Ватрослав Јагић, „Константин Философ и његов Живот Стефана Лазаревића деспота српскога: по двјема српско-словенским рукописима, изновице издао В. Јагић“, Гласник Српског ученог друштва, књ. XLII (1875): 223– 328, 372–377: 239.

М[илан]. Ђ. Милићевић, Кнежевина Србија: географија — орографија — хидрографија — топографија — аркеологија — историја — етнографија — статистика — просвета — култура — управа. II (У Београду: Државна штампарија, 1876).

Ljubomir Stojanović, „Nekoliko srpskih ljetopisa“, Starine Jugoslavenske akademije znanosti i umjetnosti, knj. XIII (1881): 164–196.

Милош С. Милојевић, „Общи листь“, Гласник Српског ученог друштва, књига XXXV (1882): 1–103.

Љубомир Стојановић, „Српски родослови и летописи, уредио их Љ. Стојановић“, Гласник Српског ученог друштва, књ. 53 (1883): I–XVI, 1– 160.

Гаврило Витковић, „Извештај. Написао 1733. Максим Радковић, егзарх београдског митрополита. Преписао и приредио Гаврило Витковић“, Гласник Српског ученог друштва, књ. 56 (1884): 117–325.

Јов[ан]. Мишковић, „Неки стари градови и њихове околине у Краљевини Србији [II. Ресава (Манасија). III. Гамзиград. IV. Костолац тимочки (Костол)]“, Старинар Српског археолошког друштва, год. IV, бр. 3 (1887): 65–73: 68.

И[ларион]. Руварац, „О кучајнским манастирима по записима [II. Витеоница. III. Орешковица. IV. Брадача. V. Сисојев манастир. VI. Ждрелски манастири. VII. Манастир Ресава]“, Старинар Српског археолошког друштва, год. VI, бр. 2 (1889): 33–44: 44.

James Strong, The Exhaustive Concordance of the Bible (New York: Eaton & Mains — Cincinnati: Jennings & Graham, 1890).

James Strong, A Concise Dictionary of the Words in the Hebrew Bible: With Their Renderings in the Authorized English Version (New York: Eaton & Mains — Cincinnati: Jennings & Graham, 1890), 68, 81.

James Strong, A Concise Dictionary of the Words in the Greek New Testament: With their Renderings in the Authorized English Version (New York: Eaton & Mains — Cincinnati: Jennings & Graham, 1890), 46.

Мирон Ђорђевић, Историја Светосавског манастира Ковиља Храма Св. Аранђела Михајила и Гаврила у богоспасајемој епархији Бачкој: са приступом о чину монашком у опште и у Срба. Написао Мирон Ђорђевић (У Новом Саду: Издање Манастира Ковиља, 1891), 86–88.

Државни календар Краљевине Србије за преступну годину 1896. (У Београду: Државна штампарија Краљевине Србије, 1896), 84.

Државни календар Краљевине Србије за годину 1897. (У Београду: Државна штампарија Краљевине Србије, 1897), 60.

Филарет Петровић, „Нешто о манастиру Манасији и његовом граду“, Весник Српске Цркве: лист Свештеничког удружења за хришћанску поуку и свештеничко усавршавање, година VIII, бр. 3 (март 1897): 214–224.

Државни календар Краљевине Србије за годину 1898. (У Београду: Државна штампарија Краљевине Србије, 1898), 137.

Евгенiй Л. Марковъ, „Въ братской землѣ. Путевые очерки по Сербiи: 10–12 (Окончание)“, Русскiй вѣстникъ, Год 43, Т. 258 [№ 12], Декабрь 1898 (1898): 36–67: 63.

Љубомир Стојановић, Стари српски записи и натписи. Књ. I. Скупио их и средио Љуб. Стојановић. Српска краљевска академија, Зборник за историју, језик и књижевност српскога народа. Прво одељење, Споменици на српском језику, књ. I [параграфи 1–2086] (Београд: Српска краљевска академија, 1902).

Евг[енiй]. Марковъ, Путешествiе по Сербiи и Черногорiи. Путевые очерки (Санкт-Петербургъ: Типографiя М. Стасюлевича, 1903), 104.

Љубомир Стојановић, Стари српски записи и натписи. Књ. II. Скупио их и средио Љуб. Стојановић. Српска краљевска академија, Зборник за историју, језик и књижевност српскога народа. Прво одељење, Споменици на српском језику, књ. II [параграфи 2087–4725] (Београд: Српска краљевска академија, 1903).

Felix Kanitz, Das königreich Serbien und das Serbenvolk: Von der Römerzeit bis zur Gegenwart. Erster Band. Land und Bevölkerung, Monographien der Balkanstaaten, I. Serbien (Leipzig: Verlag von Bernh Meyer, 1904), 266.

Димитрије Руварац, „Митрополија београдска око 1735. године: по архивским списима приопштио Димитрије Руварац“, у: Споменик XLII, II разред, књ. 37 (Београд: Српска краљевска академија, 1905), 101–204: 102–126.

Андра Гавриловић, „Зашто се Ресава назива Манасијом“, Гласник Православне Цркве у Краљевини Србији: орган Архијерејског сабора, год. X, бр. 29–30 (1909): 331–332.

Andra Gavrilović, „O imenu Resave—Manasije, zadužbine despota Stefana Lazarevića“, Rad Jugoslavenske akademije znanosti i umjetnosti, knj. 184 [Razredi historičko-filologički i filosofičko-juridički, knj. 75] (1910): 236–240.

А. Г., „Манасија (Неколико историских цртица)“, Гласник Православне Цркве у Краљевини Србији: орган Архијерејског сабора XIII, св. 11 (1912): 170–171.

А. Г., „Манасија (Неколико историских цртица) (свршетак)“, Гласник Православне Цркве у Краљевини Србији: орган Архијерејског сабора XIII, св. 12 (1912): 183–185.

Рад[ослав]. М. Грујић, Православна Српска Црква (Београд: Издавачка књижарница Геце Кона, 1921), 55.

Виктор Манакин (ур.), Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца: Алманах, свезак I, г. 1921–1922, II део (Загреб: Комисиона наклада Хрватског штампарског завода д.д., 1922), 67.

Љубомир Стојановић, Стари српски записи и натписи. Књ. VI. Средио их Љуб. Стојановић. Српска краљевска академија, Зборник за историју, језик и књижевност српскога народа. Прво одељење, Споменици на српском језику, књ. XIV [параграфи 9323–10522]. ([Београд] — Ср. Карловци: Српска краљевска академија, 1926).