Сва је прилика да се некада могло говорити: ‘тамо, где је Манасија...’, мислећи при том на популарнога деспота, док се такво означивање није од гроба његова пренело на цели манастир и град...“ Српски црквени историчар Радослав М. Грујић (1878–1955) сматрао је како је ресавска задужбина Светог Деспота Стефана Високог „названа доцније по његову песничком називу Манасија“; овако је подвучена веза између ресавског манастира и његовог светог ктитора, којег стари писци називају „српским Киром ..., Манасијом по слаткоречивости и Птоломејем по љубави према књизи...“, како запажа Грујић. Српски историчар Миодраг Ал. Пурковић (1907–1976) наводи два различита мишљења у вези са настанком имена манастира Манасија — да је ресавски манастир име Манасија добио по живом књижевном раду који се у њему одвијао, али и мишљење да
је манастир име добио по тврђави која окружује цркву, можда по узору на неке западне грађевине, које је заступао С. Радојчић. Постоје и тврдње да је назив Манасија настао од назива Намасија, односно од Намастир. Постоје и различита друга нагађања и претпоставке; знатан је међутим и број оних аутора који, попут Евгенија Симеоновића (1815–1880), архимандрита Илариона Руварца (1832–1905), академика Станоја Станојевића (1874–1937) и других, сматрају како није извесно од када и због чега манастир Манасија носи то име. Требало би поменути како постоје и одређене потпуно произвољне и неозбиљне тврдње у погледу постанка и значења имена манастира Манасија. Неке од њих критиковали су Иларион Руварац у претпрошлом и Станоје Станојевић у прошлом веку, но такве претпоставке и на пучкој етимологији и псеудоетимологији засноване тврдње настају и данас; конкретно се на ову појаву у новијем времену осврнуо својом критиком професор Радивој Радић (према чијим речима су такве „шаљиве етимологије, далеке од било какве научности, у најмању руку неозбиљне“). У сваком случају, проблем имена манастира Манасија измиче нашем познању. Можда ће откриће неких нових извора у будућности расветлити порекло назива манастира Манасија које, међутим, за сада остаје отворено и предмет расправа и истраживања. Оно што о имену манастира можемо пак са извесношћу знати јесте да, упркос тврдњама појединих истраживача, назив Манасија није увео монах Јеврем („ђакон Јефрем“ код појединих аутора) током 1736. године. Чак и да је најстарији познати помен назива манастира Манасија онај из преписа књиге Чудеса Пресвете Богородице из марта 1736. године, који је сачинио монах Јеврем [ССЗН 2674], поставља се питање како би један монах, или један манастирски јерођакон могао изменити име толико чувеног и значајног манастира, једне владарске задужбине? Назив је свакако старији од 1736. године, а био је озваничен најкасније 1727. године — као уписан на манастирском печатњаку: најстарији сачувани познати отисак овог печатњака манастира Манасија датиран је на месец јун 1727. године. Како год било, порекло и постанак овог имена ресавског манастира обавијени су велом тајне.