Манасија
← Литература

Манастир Манасија: историја

Страна 30 од 60

Извршена су и значајна археолошка, конзерваторска и друга стручна испитивања саме ресавске тврђаве,213 манасијске Цркве Свете Тројице,214 величанствене манасијске трпезарије,215 али и других грађевина манасијске утврде и манасијског комплекса уопште,216 којима су уследиле различите фазе обнове и заштите манасијских старина. Амма Параскева, мудра игуманија манасијска током деценија обнова успевала је да успешно координише живот сестринства са истраживачким и заштитним радовима који су практично непрестано трајали, и да пронађе духовне добитке у ситуацији у којој их други не би очекивали. У овом периоду у манастиру Манасија одређено време провео је још један међу светима, новопросијавши верни сведок Христов - један од најистакнутијих подвижника и духовника 20. века, ученик Светог Силуана Атонског (1866–1938) али такође и пријатељ и ученик Владике Николаја Велимировића,217 Свети Старац Софроније Сахаров (1896– 1993).218 Као уметник, управо у манастиру Манасија Старац Софроније осмислио је и дизајнирао и потом дао да се у манасијској околини, код локалног ковача, у гвожђу искује чувени крст који симболизује Христову васкрсну победу над материјалним али и нематеријалним светом,219 крст који и данас краси Софронијев ставропигијални манастир Светог Јована Крститеља у Есексу, и који се може видети на логотипу сваке књиге коју данас штампа овај манастир. И у овим ситним детаљима показује се духовна величина манастира Манасија, као места аутентичног сурета божанског и човечанског. Паралелно са поменутим истраживачким, рестаураторским и заштитним радовима, текао је и духовни живот. Уз то, манасијска обитељ унапређивала је услове за живот у манастиру: на темељима средњовековног здања, од 1974. до 1977. године подигнут је нови монашки конак, са параклисом посвећеним Светом Деспоту Стефану - благочастивом српском владаоцу. Овај параклис, прва црква посвећена Деспоту Стефану Високом, освећен је 1981. године. Потом је 1985. године изграђен и гостињски конак манастира Манасија, опет на темељима старијег средњовековног здања, у којем је смештена и манасијска библиотека. У кули која се налази са северне стране улаза у манастирску порту, постављена је звонара. У међувремену, уз остарелу и оболелу игуманију Параскеву у манастиру Манасија Епископ браничевски Игнатије 1995. године поставио је монахињу Анастасију Симеоновић за настојатељицу сестринства; мати Параскева упокојила се 1999. године.220 Према доступној литератури, мати Анастасија била је настојатељица до 2001. године, мати Ангелина Радосављевић била је манасијска игуманија 2001–2005. године, потом мати Варвара Трифуновић 2005–2011. године, и мати Павла Петровић од 2011. до 2022. године.221 Одлуком Епископа браничевског Игнатија, у фебруару 2022. године манастир Манасија претворен је опет у мушку монашку обитељ. Тумански игуман архимандрит Димитрије Плећевић постављен је за настојатеља манастира Манасија 2022. године. У манастир је из туманске обитељи прешао протосинђел Павле Мирковић, који је одлуком Епископа Игнатија у мају 2023. године произведен у манасијског игумана. Пред манасијским братством сада се налази задатак обнове манастира Манасија и пре свега задатак духовне изградње.

  1. Уп. Гордана Симић и Драгољуб Тодоровић, „Манастир Манасија - истраживачки и рестаураторски радови у 1995. години“, Гласник Друштва конзерватора Србије, бр. 20 (1996): 116–117; Гордана Симић и Светлана Вукадиновић, „Манастир Манасија - извештај о радовима на цркви и утврђењу 1998. и 2002. године“, Гласник Друштва конзерватора Србије, бр. 27 (2003): 77–78; Гордана Симић и Светлана Вукадиновић, „Рестаурација утврђења манастира Ресаве - Манасије у 2009. и 2010. години“, Гласник Друштва конзерватора Србије, бр. 35 (2011): 97–101, итд.
  2. Уп. Драгољуб Тодоровић, „Црква манастира Манасије - Испитивачки радови на припрати 1988–1989. -“, Гласник Друштва конзерватора Србије, бр. 14 (1990): 86–87; Драгољуб Тодоровић, „Манастир Манасија - конзерваторски радови на припрати манастирске цркве у 1991. години“, Гласник Друштва конзерватора Србије, бр. 16 (1992): 111–112; Марин Брмболић, „Манастир Манасија - систематска археолошка ископавања 2005. године“, Гласник Друштва конзерватора Србије, бр. 30 (2006): 74–76; Гордана Симић и Светлана Вукадиновић, „Рестаураторски радови у манастиру Манасији у 2005. години“, Гласник Друштва конзерватора Србије, бр. 30 (2006): 76–79; Марин Брмболић, „Манастир Манасија - резултати археолошких ископавања 2006. године“, Гласник Друштва конзерватора Србије, бр. 31 (2007): 66–68, итд.
  3. Уп. Слободан Ненадовић, „Конзерваторска документација о архитектури манастира Ресаве. II део: трпезарија и зграде за становање“, Зборник заштите споменика културе, књига XIII (1962): 37–50; Гордана Симић и Драгољуб Тодоровић, „Истраживачки и рестаураторски радови у манастиру Манасији“, Гласник Друштва конзерватора Србије, бр. 17 (1993): 110–112; Драгољуб Тодоровић, „Трпезарија манастира Ресаве“, у: Дани српскога духовног преображења II. Манастир Ресава: историја и уметност, прир. Војислав Ј. Ђурић, редакција Павле Ивић, Мирослав Пантић и др. (Деспотовац: Народна библиотека „Ресавска школа“, 1995), 175–186; Марин Брмболић, „Трпезарија манастира Манасије“, Гласник Друштва конзерватора Србије, бр. 34 (2010): 80–82, итд.
  4. Уп. Милета Милић (ур.), Чувари баштине: 50 година рада Републичког завода за заштиту споменика културе (Београд: Републички завод за заштиту споменика културе, 1998), 54; Гордана Симић и Драгољуб Тодоровић, „Остаци градитељског наслеђа у околини манастира Ресаве“, Саопштења XXXIV (2002): 179–191; Републички завод за заштиту споменика културе, „Манастир Манасија - средњовековна кухиња - наставак систематских археолошких истраживања (2005–2013). Радови и активности“, https://www.heritage.gov.rs/cirilica/radovi_i_aktivnosti_manastir_manasija_jul_2013.php (објављено 2013. године, посећено 5. децембра 2024. године); Марин Брмболић и Катарина Лазаревић, „Манастир Манасија - резултати археолошких истраживања 2013. године“, Гласник Друштва конзерватора Србије, бр. 38 (2014): 69–72; Александра Јовановић, „Средњовековни локалитет Бела црква код Бељајке, значај и потенцијали“, у: Дани српскога духовног преображења XX. Средњи век у српској науци, историји, књижевности и уметности IV. Научни скуп, Деспотовац - Манасија, 25–26. август 2012, ур. Гордана Јовановић; редакција Гордана Јовановић, Злата Бојовић и Рада Стијовић (Деспотовац: Народна библиотека „Ресавска школа“, 2013), 219–238, итд.
  5. Уп. Срећко Петровић, „Прилог проучавању српско-руских светогорских веза: повезаност Епископа Николаја Велимировића са Старцем Силуаном, Архимандритом Софронијем и другим руским Светогорцима“, Теолошки погледи: версконаучни часопис, год. LIII, бр. 2 (2020): 513–554, 533–535, 538– 540, https://doi.org/10.46825/tv/2020-2-513-554.
  6. Уп. Схи-игуманија Параскева (Јовановић), Дневнички записи и писма, 114–115. Према тврдњи из ове публикације, архимандрит Софроније Сахаров је по благослову Епископа браничевског Хризостома у манастиру Манасија боравио годину и по дана, радећи на некој од својих књига. На српски језик преведено је иначе неколико важнијих дела овог великог духовника 20. века: Јеромонах Софроније [Сахаров], Старац Силуан, [превели хиландарски монаси], Хиландарски путокази, књ. 2 (Света Гора: Манастир Хиландар, 1975); Архимандрит Софроније [Сахаров], Виђење Лица Божијег, превео са руског Павле Рак, Богословска библиотека „Парусија“ (Београд: Богословски факултет Српске Православне Цркве - Хиландарски фонд, 1987); Архимандрит Софроније [Сахаров], О молитви: збирка чланака, превели хиландарски монаси, Хиландарски преводи, књ. 15 (Света Гора Атонска: Манастир Хиландар, 1995); Архимандрит Софроније [Сахаров], Видети Бога као што јесте, 2. исправљено издање, превели хиландарски монаси, Хиландарски преводи, књ. 20 (Света Гора Атонска: Манастир Хиландар, 1996); Архимандрит Софроније [Сахаров], О Духу и животу, Библиотека „Свети Теодор Вршачки“, књ. 4 (Вршац: Заједница аутора Угао - Видеотехна, 1996); Архимандрит Софроније (Сахаров), Писма блиским људима (о смислу хришћанског страдања), са руског превела Снежана Јелесијевић ([Б. м.]: Светило, 2001), итд. - у 21. веку на српски је преведено још десетак књига из пера архимандрита Софронија. О старцу Софронију и његовом учењу, уп. Јованче Георгиевски, „Светли лик Старца Софронија: разговор са њим и његова духовна порука“ (разговор водио Јованче Георгиевски), Банатски весник Православне Српске Цркве, год. VIII, бр. 2 (мај–јун 1988): 18–23; Јарослав Харкевич, „Бог мога детињства (сећање на Старца Софронија)“, [са белоруског превео Александар Логинов], Банатски весник Православне српске Епархије банатске, год. LVIII (XVIII), бр. 3–4 (јул–децембар 1998): 30–32; [Архимандрит Софроније Сахаров], „Остај духом у паклу и не очајавај“ (интервју), са белоруског превео Александар Логинов, Банатски весник Православне српске Епархије банатске, год. LVIII (XVIII), бр. 3–4 (јул–децембар 1998): 33–40; Архимандрит Захарија (Захару), Христос - пут нашег живота: богословље Старца Софронија, превод С. Јакшић, Библиотека „Тавор“, књ. 4 (Света Гора Атонска: Манастир Хиландар, 2007).
  7. Уп. Sister Gabriela, Painting as Prayer. The Art of A. Sophrony Sakharov (Tolleshunt Knights, Essex, UK: The Stavropegic Monastery of Saint John the Baptist, 2017), 191. Уп. такође Christabel Helena Anderson, “Painting as Prayer, The Art of A. Sophrony Sakharov,” Orthodox Arts Journal, April 8, 2021, https://orthodoxartsjournal.org/painting-as-prayer-the-art-of-a-sophrony-sakharov/ (посећено 14. децембра 2024. г.).
  8. О игуманији Параскеви, уп. Гордана Симић, „У знак сећања на игуманију Параскеву (Јовановић). Угасила се још једна свећа“, Православни мисионар: подлистак Гласника Српске Православне Цркве, год. XLII, бр. 5/1999, св. 249 (1999): 32–35; Схи-игуманија Параскева (Јовановић), Дневнички записи и писма; уп. такође Томић, Манастири и цркве у Горњој Ресави, 113–124.
  9. Уп. Томић, Манастири и цркве у Горњој Ресави, 128–134.
←1…2829303132…60→