Циљ овог текста није да читаоцима представи повест манастира Манасија, већ пре да их подстакне и позове на истраживање историје велелепне задужбине Светог Деспота Стефана и боље упозна светачки лик њеног благочастивог ктитора. Истина је да манастир Манасија од друге половине 20. века привлачи пажњу научне јавности: поред великог броја публикованих студија и академских истраживања посвећених различитим аспектима духовног и културног наслеђа ресавског манастира и његовог ктитора Светог Деспота Стефана, већ неколико деценија у манастиру Манасија одржава се и годишњи научни скуп. Али питања на која би требало одговорити је много. Нејасности је још више. Теренска истраживања манастира и даље трају: велико откриће гробног места Светог Деспота у првој деценији 21. века222 с једне стране показује колико је значајно проучавање наше прошлости, али и колики је с друге стране значај манастира Манасија у свеукупној историји и култури српског народа. Истраживачи су у досадашњим студијама можда у мањој мери користили литературу из црквене периодике,223 која свакако може користити у будућим студијама о историји овог манастира, посебно за период после ослобођења од Турака и нарочито за период новије историје, нарочито за праћење духовне димензије манастира Манасија, најпре историје његове монашке обитељи; свакако, новије библиографије, посебно националне и тематске, умногоме олакшавају будућа истраживања. Док се надамо таквим истраживањима и ишчекујемо их, манастир Манасија, задужбина Светог Деспота Стефана, остаје надахнуће за уметнике - за покољења архитеката, сликара, писаца, нарочито за поете: као својеврсни одсјај Небеса Манасија је уметничко надахнуће, између осталих и надахнуће многих домаћих песника.224 Богословље је, опет, на одређени начин слично поезији - не само зато што Божија красота и Божија слава пре могу да се опевају него да се искажу, већ и зато што је истински поета онај који ствара из љубави и с љубављу, а љубав је претпоставка сваког слова о Богу који јесте Љубав. У том смислу не чуди што је управо у манастиру Манасија - као месту љубавног сусрета Бога и човека, каквим га је и замислио његов Свети ктитор - што је управо на таквом месту Свети Старац Софроније пронашао надахнуће за своје богословско и уметничко стваралаштво: утолико је манасијски позив пре него свима осталима упућен богословима и богољупцима. Премда је културно благо које смо наследили од својих светих прародитеља земљано, као и што је и сваки човек благо у земљаној посуди, оно ипак исијава неземаљским сјајем - сјајем сјајних векова славне и незаборавне прошлости, али још пре сјајем Будућега, искрећи искре есхатолошког бљеска, сада и овде, већ, али још увек не у пуноћи. Дођи, и види!
[наставак - у новом табу налази се библиографији а испод библиографије следе линкови за друге стране и такође општу библиографију →]
Библиографија
Грађа и извори
- Уп. Марин Брмболић, „Гробнице у цркви манастира Ресаве“, Саопштења XXXIX (2007): 9–24; Наташа Миладиновић-Радмиловић, „Антрополошка анализа налаза из гробова у цркви манастира Ресаве“, Саопштења XXXIX (2007): 25–62; Марин Брмболић, „Ктиторска гробница у цркви манастира Ресаве“, Археолошки преглед / Archaeological Reports, нова серија, књ. 4 (2006) [2008]: 179–181; Наташа Миладиновић-Радмиловић, „Ктиторска гробница Деспота Стефана Лазаревића у цркви манастира Манасије - антрополошка анализа“, у: Српско археолошко друштво: XL скупштина и годишњи скуп и прослава 70 година Археолошког института (Mnemosynon Firmitatis), Београд, 5–7. јун 2017. године. Програм, извештаји и апстракти, прир. Војислав Филиповић и Адам Црнобрња (Београд: Српско археолошко друштво - Археолошки институт, 2017), 144–145; Наташа Миладиновић-Радмиловић, „Ктиторска гробница Деспота Стефана Лазаревића у цркви манастира Манасије - антрополошка анализа“, у: 600 година манастира Павловац, ур. Велибор Катић и Немања Марковић (Младеновац: Градска општина Младеновац, 2017), 123–139, итд.
- За сумарни преглед литературе о Манасији у црквеној периодици у периоду до 1970. године, уп. Бранко А. Цисарж, Један век периодичне штампе Српске Православне Цркве (Библиографски опис часописа и листова са прегледом - садржајем свих радова објављених у њима од 1868–1970). Књ. I, А–М (Београд: Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве, 1986), 133, 158, 160, 333, 409–410, 418 [библиографске одреднице 2.1579, 2.2468, 2.2536, 11.210, 15.578–15.594, 15.768–15.769], и Бранко А. Цисарж, Један век периодичне штампе Српске Православне Цркве (Библиографски опис часописа и листова са прегледом - садржајем свих радова објављених у њима од 1868–1970). Књ. II, Н–Ш (Београд: Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве, 1986 [1991]), 143, 404, 408 [одреднице 19.2668, 21.4632, 21.4796]. Скраћенице су овде разрешене према редоследу у ком су навођене у раду. ЖДС - Житије Деспота Стефана; наводи су дати према поглављу Житија; издања ЖДС:
- Уп. нпр. Радомир Андрић (ур.), Манасији љубав превасходи (Београд: Књижевне новине-комерц - Деспотовац: Народна библиотека „Ресавска школа“, 1994).