Manasija Logo
← Литература

Гостињски конак са библиотеком и трпезаријом

Страна 1 од 3

Гостињски конак манастира Манасија, у којем се поред просторија за смештај поклоника налазе и манастирска библиотека и свечана трпезарија, подиже се у манасијској порти, североисточно од манастирске Цркве Свете Тројице, у продужетку монашког конака.

У североисточном делу порте некада се налазио објекат који се простирао од Деспотове куле до источног бедема манастирске утврде, ослањајући се на северни зид ресавске тврђаве. Његова дужина износила је приближно 33 метра, док је ширина била око 8–9 метара. Ова зграда имала је приземни ниво и спрат, а међуспратне конструкције биле су дрвене. Археолошка истраживања нису открила остатке фасадних камених зидова, али је пронађено доста угљенисаног дрвета и велика количина кровне опеке, на основу чега су археолози закључили да је и ова грађевина уништена у пожару. Од ове првобитне грађевине остао је масивни камен зид, дебљине једног метра, дугачак око девет метара, док његова висина прати ниво тврђавског бедема, а данас и оба манасијска конака — монашког и гостињског. У североисточном делу манасијске порте, на месту на ком се некада налазила зграда која је уништена у пожару, данас се уздиже манастирски гостињски конак са библиотеком.

Гостињски конак наслоњен је на северне бедеме манастирске тврђаве са једне стране, а са друге, према монашком конаку, на масивни зид који је преостао од некадашње зграде. Дужина гостињског конака је око 22 метра, а ширина му је 8 метара. Конак је изграђен у три нивоа: поред сутерена, постоје приземље и спрат. У сутерену се налази остава, док су у приземљу смештени свечана трпезарија и чајна кухиња. Пространа и лепо уређена трпезарија може примити око 130 гостију. Чело и северни зид трпезарије живописани су фрескама, које додатно доприносе духовној и историјској атмосфери овог простора. На спрату се налазе четири гостињске собе са прегледном терасом, као и манастирска библиотека.

Градња гостињског конака манастира Манасија завршена је 1985. године, и од тада се конак користи — најпре као свечана сала за агапе, трпезе љубави после Литургије, а такође и као простор за потребе смештаја гостију манастира.