Грађевине ресавске тврђаве
Манасијски манастирски комплекс, обгрљен ресавском тврђавом са велелепним кулама, осим Цркве Свете Тројице и монументалне трпезарије обухватао је и бројне друге грађевине, које су обезбеђивале услове за свакодневни живот монашке обитељи. Писац Житија Деспота Стефана, Константин Философ, ресавски комплекс описује као град. Говорећи о оснивању и зидању манастира Манасија, он помиње „изванредне станове“ намењене житељима ресавске обитељи и каже: „Сагради се (ова обитељ) уз многе и огромне трошкове и украси се (тај) дом и град око њега - (то беху) изванредни станови за општежиће“ [ЖДС 52]. У складу са градитељског праксом времена у којем су настале, манастирске зграде биле су прислоњене уз бедеме утврђења. Можемо претпоставити да су оне свакако обухватале монашке келије, али и оставе, радионице, економске зграде, можда и странопријемницу и болницу. Ове зграде, углавном грађене од лакших материјала, временом су нестале, а њихово постојање данас потврђују трагови на зидовима утврђења и ниски остаци темеља; археолошка истраживања омогућују нам да знамо понешто и о овим здањима.
Грађевине у северном делу порте
Између шестоугаоне куле и Деспотове куле на северозападној страни манастирског дворишта налазила се грађевина издужене правоугаоне основе, дугачка око 25 метара а широка око 7,5 метара. Северни и западни зид ове зграде био је тврђавски бедем, док су јужни и источни зид, дебљине око 1 метра, грађени попут осталих грађевина - ломљеним каменом. Зидови ове грађевине сачувани су у висини од 1–2 метра. Простор ове зграде подељен је попречним зидом на две неједнаке просторије. У мањој просторији, уз донжон, очувани су остаци ложишта и две нише. Остаци зидова указују на двоспратну конструкцију, са међуспратним гредама које су у каснијим периодима преправљане. На фотографијама са почетка 20. века види са да је зид веће просторије био делимично сачуван, у висини спрата, као и су на њему постојали прозори