Одбрамбени зидови и машикуле утврђења манастира Ресава представљају изузетан пример средњовековне војне архитектуре у Србији, која је комбиновала ефикасну одбрану са техничким и архитектонским иновацијама, обезбеђујући манастиру максималну заштиту и истовремено наглашавајући његову монументалност.
Деспотова кула
Донжон ресавског утврђења, познат као Деспотова кула или Деспотов пирг, представља изузетан пример српске средњовековне фортификационе архитектуре. Ова кула издваја се својом монументалношћу, као и својим одбрамбеним карактеристикама и техничким решењима, што је чини централним елементом утврђења манастира Манасија. Деспотова кула је једина затворена кула у утврђењу, и једина кула која је служила и за становање у временима опасности. Кула је квадратне основе, а дужина њених страна износи око 14,5 метара. У доњем делу се кула шири и достиже скоро 20 метара ширине у нивоу тла, што јој обезбеђује већу стабилност и јачину. Укупна корисна површина Деспотове куле је око 360 квадратних метара, са приземљем, пет спратова и шетном стазом. Деспотова кула надвисује читаву манасијску тврђаву - висока је око 35 метара. Улаз у кулу је централно постављен на једној фасади, надвишен полукружном нишом у којој се некада налазила фреска. Испред улаза је постојала платформа на каменим конзолама, до које се приступало дрвеним степеништем. Ово степениште је могло бити уклоњено у случају опасности, чиме је кула добијала додатну одбрамбену функцију. Приземље куле је постављено на око 10 метара изнад нивоа манастирског дворишта. Испод унутрашњег простора приземља налази се кружна подземна просторија која је највероватније служила као житница. У овој подземној просторији је могло да се ускладишти преко 20 тона житарица, што је било довољно за годишње потребе стотинак људи. На другом спрату Деспотове куле налази се очуван седећи нужник. Пета етажа куле посебно је значајна јер садржи 19 машикула, које су знатно појачале одбрамбене могућности куле. Кула се завршавала стрмим четвороводним кровом, највероватније покривеним оловним лимом, и шетном стазом оивиченом зупцима. Донжон ресавског утврђења представља врхунац фортификационих решења средњовековне Србије. Дебљина зидова ове куле, њена висина, њени одбрамбени елементи попут машикула, као и рационалност у коришћењу простора, сврставају Деспотову кулу манасијске тврђаве међу најбоље очуване и најзначајније куле последње одбране на нашим просторима. У поређењу са сличним објектима у Раваници, Крушевцу, Сталаћу, Смедереву и Београду, Деспотова кула у Ресави пружа најпотпунији увид у српску средњовековну одбрамбену архитектуру и њену еволуцију.