изграђени на свод. У првобитном стању, ова грађевина је можда била дрвена, али је након пожара обновљена као камена, са два спрата. У североисточном делу порте налазила се грађевина која се протезала од донжона до источног зида тврђаве, наслањајући се на северни зид ресавске утврде. Њена основа је била дужине око 33 метара, а ова зграда била је широка приближно 8,5 метара. Ова зграда имала је приземље и један спрат, с дрвеним међуспратним конструкцијама. Како током археолошких испитивања нису пронађени остаци фасадних камених зидова, док је пронађено доста угљенисаног дрвета и велика количина кровне опеке, претпоставља је да је грађевина била изграђена од дрвета, а покривена ћерамидом. Као и већина других објеката, и ова зграда страдала је у пожару. На месту ове грађевине данас се налази гостински манастирски конак са библиотеком.
Грађевине у источном делу порте
У источном делу порте налазила се највећа грађевина у манастирском комплексу; дужина ове зграде била је око 60 метара, а ширина око 9 метара. Ова зграда пружала се дуж источног тврђавског бедема, а судећи по остацима лежишта греда, имала је приземље и један спрат. Њена конструкција је након пожара обнављана, а приземље је подигнуто на вишу коту због насипања терена. Место ове грађевине данас заузима манастирски конак.
Грађевине у јужном делу порте
На југоисточној страни манасијске порте, наслоњана на тврђавски зид источно од ресавске трпезарије, налазила се грађевина непознате намене дужине 14,5 метара, широка око 8,5 метара, како су показала археолошка испитивања. Будући да на бедему на који се ово здање наслањало не постоје лежишта за греде међуспратних конструкција, није могуће претпоставити да ли је ова зграда била спратна. У југоисточној зони унутрашњости ресавске тврђаве, са десне стране улаза у порту, налазила се троделна грађевина сложеног облика, укупне дужине од око 30 метара. Њен први део правоугаоног је облика, дужине 12 метара и ширине око 6,5 метара, и наслања се на тврђавски зид и четвороугаону кулу која се налази југоисточно од шестоугаоне