драгоцености, и манастирску цркву опремио најбољим и најскупоценијим иконама, књигама и утварима: „Приложи и скупоцене иконе украшене бисером и златом, снабде (га) различитим богослужбеним књигама, одеждама и црквеним сасудима, (такође), позлаћеним и украшеним великим бисерима, што превазилази и изабране велике лавре на Светој Гори.“ [ЖДС 52]. Упркос тешким временима и изазовима који су погађали земљу, радови су трајали, уз мање прекиде, све до 1418. године. У велелепним зидовима манастирске тврђаве, на месту где је основана нова монашка обитељ, где се божанска благодат излила и сусрела са вером и решеношћу, Патријарх српски Кирил (1407–1419) се са сабором српских архијереја обрео у Деспотовој задужбини на празник Педесетнице - Силаска Светога Духа на Апостоле, освећујући ову светињу на Тројичин дан 1418. године. На освећењу су се поред српског епископата сабрали и игумани монашких обитељи српских земаља и властела. У манастирској цркви, Деспот Стефан је себи подигао гробницу, где ће, недуго затим, бити положене и његове мошти. Његова брига за манастир Манасија није престала ни до последњих тренутака његовог живота, јер је овај манастир представљао више од споменика владарске моћи. Према Константину Философу, Деспот Стефан „за читавог свога живота није престајао да изобилно дарује најбољим даровима“ [ЖДС 52]. Захваљујући ширини духа и визији Светог Деспота Стефана, Манастир Манасија са својом Црквом Свете Тројице - свештеним здањем које својим складом указује на домете симфоније духовног узрастања и културног препорода - постао је не само светионик вере већ и расадник културе, чувајући непроцењиво благо уметности, знања и просвете. Ова црква и данас говори о владару који је разумео да су вера, култура и дух аутентичног човештва најснажнији темељи једног народа.
Архитектура Цркве Свете Тројице
Црква посвећена Светој Тројици, духовни и архитектонски центар манасијског манастирског комплекса окруженог тврђавом, представља врхунац моравског стила српске средњовековне архитектуре. Њен значај није само у духовној улози, већ и у архитектонској иновацији и естетском изразу. Саграђена је од тесаника наизменично резаних и повезаних слојевима малтера, са минималном употребом опеке на појединим местима. Фасада цркве израђена је од камена пешчара, од равних камених блокова који су пажљиво распоређени у правилним редовима. Зидови су постављени на висок и