Љубостиња, задужбини Кнегиње Милице Хребељановић, што је подстакло мишљење да је он био градитељ и овог значајног манастира, задужбине Светог Деспота Стефана. Црква Свете Тројице је саграђена од клесаних камених блокова и малтера. Иако је временом претрпела значајна оштећења, она и даље сведочи о некадашњој раскоши, уметничким дометима и вештини градитеља манасијске цркве.
Припрата Цркве Свете Тројице
Сагласно традиционалним архитектонским решењима, цркву манастира Манасија чине припрата и брод. Припрата или нартекс манасијске Цркве Свете Тројице заузима западни део цркве. Припрата се налази западно од брода или наоса цркве, а од наоса је припрата одвојена преградним зидом. Основу припрате чини квадрат чија је ширина усклађена са ширином наоса. Горња сводна конструкција изграђена је у облику крста. Над пресеком кракова крста уздиже се купола са десетостраним тамбуром. Главни сводови су благо елиптични и ослоњени на четири масивна осмострана стуба и зидове припрате. Будући да је на фресци на западном зиду брода цркве Свети Деспот Стефан представљен са моделом цркве без припрате, поједини истраживачи претпоставили су како је припрата додата накнадно. Међутим, иако је у живопису на поменутој фресци црква заиста представљена тако, без припрате, сва је прилика да је манасијска Црква Свете Тројице од почетка ипак имала и припрату. Испитивање темеља наоса и припрате показало је да су оба дела цркве изграђена истовремено. Поред тога, фасаде наоса и припрате изграђене су у складу једна с другом, што такође потврђује ову претпоставку. Међутим, из неког разлога у ктиторском моделу цркве на фресци припрата није приказана, што је довело до мишљења да је овај део накнадно дозидан. На основу градитељског концепта и одређених детаља, истраживачи претпостављају да је припрату изградила иста група градитеља која је радила на наосу цркве. Ово објашњава усклађеност концепције и детаља два одвојена дела цркве, што указује на континуитет и кохерентност у изградњи целокупног манастирског комплекса. Припрата је претрпела значајна оштећења током експлозије барута почетком 18. века. Тада су уништени сводови, купола и део западног зида. Обнове из 1735. године укључиле су изградњу нових стубова, сводова и куполе. Друга обимнија реконструкција изведена је 1845. године, када је постављен нови лимени кров и када су обновљени западни сводови. Упркос променама, задржани су многи оригинални облици и елементи припрате.