Житије и подвизи увек спомињанога, славнога, благочастивога господина Деспота Стефана

Све велможе стигоше под Копријан захтевајући (да се град преда). Они који у њему беху рекоше: „Ко после битке буде владар, град је његов.“ Ту на Добричу (пољу)¹²² дође и Арвенез бежећи од Мусе. Дође и Богдан, као и неколицина Мусиних пешака. Отуда кренуше ка Овчијем пољу да (Мусу) избегну, док још више (војске) не дође. Прешавши (Скопску) Црну гору, Деспот се врати, а њему /султану/ посла сву своју војску коју предаде сестрићу своме Ђурђу. Пошто дођоше, нађоше цара Мусу, који се недавно (пре тога) повукао у планине; јер, рече (он), кад са султаном уђе српска војска да пресече путеве - што је и учинила - нико не сме да утекне ако Муса победи. Пошто (они) стадоше под планином Витошом на реци Искеру са читавом војском, а Муса (беше) на Стипони, и пошто виде да се предстраже боре, не отрпе него у бесу полете на њих. Прешавши планину која их је делила, устреми се на српску војску. (Најпре је) сузбио (српску војску), а Ђурађ, видевши то, рече: „Издадосмо своје“, те удари с бока, с друге стране, и (разби) Турке. Војска Деспотова је ојачала и победила. Цар (Муса), видевши да је са обе стране побеђен, даде се у бекство. Ухватише га на реци Искеру, пребише (га) и удавише. И ту Деспотова војска поби велику множину (непријатеља). Деспотовом војском командоваше челник Радич,¹²³ изузетно храбар и паметан човек, који је са мало речи многе (послове) свршавао. Са њим беху и двојица војвода Шаин и Михаило. Пошто се све ово овако догоди, постаде источни (цар Мехмед)¹²⁴ господар и самодржац источних и западних предела, севши на престо својих отаца. А био је и благ и у свему веома мудар и кротак, као уистину онај Артаксеркс који се у великој сили јављао.

76. Пошто Муса беше убијен, дође господин Ђурђе са читавом Деспотовом војском тога дана кад (и) стиже вест о, заиста, великој победи. Беше обасут многим почастима (и он и његово) племство; (султан) посла велике дарове славноме Деспоту (Стефану) и поклисаре који му уручише град Копријан;¹²⁵ даде му и крај (по имену) Знепоље¹²⁶ и друге области даде му. Од тада и становништво и све унаоколо стече спокојство, тако да се, према пророку, могло рећи, везано за Јерусалим: „Празнуј, Јудо, у радости својој“;¹²⁷ јер „одузео је Господ твоје неправде, избавио те је из руку твојих непријатеља. Зацарио се Господ посред тебе и нећеш више видети зла“.¹²⁸ А самодржац (Стефан) се из дана у дан на све веће (подвиге) припремаше, благодарећи Бога за све што је постигао у читавом свом животу. Његово дело беше да се непрестано