Житије и подвизи увек спомињанога, славнога, благочастивога господина Деспота Стефана

.а. Ја сам рече Онај¹ који говори из купине, спремајући те као вођу народа мога; по својој суштини нисам у стању да ти наводим имена, него ћу се, како ми ти обећаваш свевидећим очима, приближити теби; и када ти се приближавам (онако како ти је) по вољи, (приближићу се) сличнима теби, служитељу мој. Јер свако ко се узноси к мени — сачувавши, као у ковчегу, чисто тело од вода безверја, које потапају — и ја ћу му изићи у сусрет изливајући на њега воду Духа мојега, узносећи га ка вишњима. И сада, отишавши онима који су ти говорили: „Ко је тебе поставио кнезом и судијом над нама“² и не шапташе у уши фараонове, као што чињаше Јосиф својим силницима о умирању деце Јаковљеве, него у лице — пред свима силнима по оружју и (пред) читавим Египтом; кроз уста моја наређиваше да се узнесе многовољени прворођени Син Мој (и) читавог Израиља; и да не остану као у Јаковљево време у Египту са животињама и са осталима, него (да узму) слепе овце и хрома говеда, као и сва прекрасна блага египатска (и да са собом понесу).³ Ако те не послушају, њиховим ранама (рани) све до прворођених. Уместо поштовања према Јосифу, у земљи хананској, чак до његовог повратка, чекаће те фараон са читавом војском поред Црвеног мора. И не до мога јављања из купиновог (грма), тј. до доласка кроз Дјеву (Марију) у свет, него до другога и страшнога (доласка) са анђеоским војскама и силама небеским; да се осветим онима који су се одувек противили заповестима мојим, као што пророковаше Енох, седми (од Адама).

.в. Јавно ћу говорити са тобом на овој гори како би (уз помоћ) онога што се ухом и лицем (нагнутим) ка земљи чује (било могуће) спознати изабраника мојега и Десет Божијих заповести које ће из руку (твојих) примити; а ти ћеш ми и лик и обличје сачинити по слици небеској.

.г. Причају о овоме боговицу (Мојсију) да га је вода спасила, паје према томе (и добио име Мојсије), што значи вода.⁴ И свима онима који се духовном водом спасавају од