Житије и подвизи увек спомињанога, славнога, благочастивога господина Деспота Стефана

јер је желео да серским странама¹¹⁵ иде, али није могао прећи (реку) Марицу. Цар Муса неке поглаваре тих места за казну погуби, јер су се сакрили и нису јавили за (Мухамедов) поход. Гонећи га, врати се и дође у Адријанопољ.

72. Кад се наоружа против Деспота, настављаше рат за ратом; (беше то) као налети северног мора који буру дижу и траже морске дубине, испуњавајући ваздух прашином, а земљу покољем људи и крвљу. А овакав беше (његов) начин ратовања. Имао је две војске - једну назва пљачкашком, а другу витешком; оне су ишле испред њега водећи са собом одличне коње. Кад би на кога требало да удари, најпре је слао пљачкашку војску да иде и ноћу и дању и да изненада напада и заподене борбу. Кад би се (та војска) повлачила, наступала је витешка, борила се док он не би приспео са свом силом (својом); кад би неки коњ посустао, (коњаник) би сјахао са њега и седао на другога од оних (коња) које су са собом водили. Кад би ко показивао какву храброст, то је било записивано како би по заслузи био награђен. (Кад би се нашао) под градовима (које је опседао), и за њих је издавао наредбе. А исто тако, (одређиваше) и казне за бегунце. Кад дође зима - јер је тада навикао да напада Србе - због источног (цара) и због тога што у то време није било неке (његове) велике војске, уђе са читавом (својом) војском у Ново Брдо;¹¹⁶ а уђе овако. Пошто се приближио, сачека у Средцу¹¹⁷ да прослави празник свога великог дана; и кад све припреме око прославе празника беху обављене, он узјаха коња и рече: „Ја ћу овако провести празник великог дана.“ Изненада пође од Софије, пређе планину по имену Чемерник и нигде се не заустави све до Врања,¹¹⁸ где ћесар (Угљеша) пребиваше; њега замало не ухвати, поплени Врање од онога (свега) што се нашло и пође на Ново Брдо; (међутим), много се залетео и ништа од тога не уради. А чуо је да Деспот Стефан иде (са намером) да изненада нападне. Слично њему /Деспоту/ пође и он у сусрет да учини препад. Пошто Деспот виде да има мало војника, склони се у велики град (Ново Брдо). Муса се повуче и уђе у арбанашку земљу где је чуо, пошто пређе неке њене делове, да Орхан, син цара Сулејмана, морем стиже у Солун, а из Солуна да је (ушао) у његове земље. Пође у потеру, сустиже (га), (али к њему, тј. Орхану) пребеже много (Мусиних) војника пешака, па умало не беше поражен пошто га је сустигао. Ипак, међутим, издадоше дете (Орхана); он га ухвати, ослепи и многе изабране (Орханове) ту погуби. (Неки) измолише да (одбеглим) пешацима опрости.

73. Сличан Фоки,¹¹⁹ ономе старом ратнику, крете опет на Солун и разруши град звани