Житије и подвизи увек спомињанога, славнога, благочастивога господина Деспота Стефана

или узвишење) прође, (долази се) до пете, у којој су сва царска складишта (и скровишта). Шести град (тј. кула, узвишење) налази се на истоку од претходног, (као) стуб који раздваја обе куле, па се, према Соломону, може рећи:,,... кула Давидова сазидана за оружје, гдје висе тисућама штитови и свакојако оружје јуначко“.⁸⁵ Он се, као неко невероватно чудо, види из свих удаљених предела, утврђен зидинама. Седми град (тј. кула, узвишење) је (ка) западу, (у њему је) други царски дом на узвишењу. Кроз (све) њих пролазио је благочастиви (Деспот) (идући) ка лађама, као неким тајним путем. Горњи град има четвора врата, са истока, запада, севера и југа; пета воде у унутрашњи град. (Она) велика (врата) на истоку и југу (имају) велике стубове и мостове, који се помоћу ланаца подижу. Према западу су мала врата, која такође имају мост; према северу су мала (врата) која воде у мали град, ка рекама. А врата која воде у кулу и она имају мост на ланцима преко прокопа. (Београд) је имао приступ само са југа, (а) са истока, запада и севера изузетно јако су га штитиле реке. На истоку града (била) је велика црква, (ка којој) се силази као (ка) кедарском потоку, према Гетсиманији.⁸⁶ Та (црква) је митрополија (посвећена) Успењу Пречисте Богородице; имала је општежитељни (манастир) (и) била је украшена разноврсним вртовима; (поседовала је) многа богатства, (многа) села и друге (манастирске) обитељи; била је (и) седиште београдског митрополита, егзарха⁸⁷ свих српских земаља. Она је, у време благочастивог (Деспота), била богатија од других (цркава). Изгради (Деспот) и нову цркву у Периволији,⁸⁸ посвећену трима великим светитељима,⁸⁹ (одређену) да буде гробна црква архијереја те цркве. Сазида и странопријемницу⁹⁰ за болне и у њој цркву (која се налазила) на преслаткој (лековитој) води посвећену светом чудотворцу Николи. Засади и вртове са разноврсним изабраним плодовима, приложи јој села и многа имања; у тој (странопријемници) хранио је болесне и странце и давао им што им је потребно. Из читаве своје земље сакупи најбогатије људе и насели их у том граду (Београду), као што некад (учини) у своме граду равноапостолни (раван) дванаесторици апостола. Тај град (Београд) ослободи (давања) разноврсних намета; даде повластице (овим богатим људима) заклињући се тврдом вером да се неће поколебати; у (тој заклетви наводиле су се) и благодати Божије садржане у слободи од ропства; писмо са златним печатом на коме је лик овога града даде им; а ако ко хоће куповати нешто у било којој области, добиће писмо са печатом да је становник тога града (Београда) и нигде неће плаћати ни царину ни путарину. Измоли и утврди од околних обласних господара, па и од самога краља, да по овим земљама трговци буду ослобођени (дажбина). Зато из свих околних крајева непрестано, из дана у дан, долажаху (људи) и за кратко време град се