Житије и подвизи увек спомињанога, славнога, благочастивога господина Деспота Стефана
Страна 27 од 50
густо насели. Међутим колико год се (град) увећавао, дарежљивом (Деспоту) није било довољно. И из својих земаља записивао је и сакупљао (људе) као (што је чинио) Немија.91 И више од (свих својих) градова овај (град) је (Деспот) чувао и снабдевао свим што је потребно, јер беше царски дом. И у све дане (његовог) живота овај град се просвећиваше и узрасташе, па се и њему, као и Јерусалиму, могло рећи: „Подигни очи своје у наоколо, и види: сви се они сакупљају...“92 Толико о томе.
52. Време нам је да споменемо и други град који има стазу ка вишњем Јерусалиму и њему је сличан. (Деспот Стефан) имаше огромну жељу да разговара са пустињацима и радо биваше са њима. Јер кад ова божанска љубав обузме било кога, она га подупире и узноси; радовао се (пустињацима) и лепо их дочекивао (дарујући их), боље него Крис (што је чинио), многобројним ризницама (у којима беху) златно посуђе и пехари и трудио се да увек са њим буду. Знајући да је ћутање предуслов да свако добије велику част да (може) духовно узрастати и сагледавати, обилазио је горе, поља и пустиње тражећи (место) где би подигао обитељ, молчалницу. Пошто нађе најприкладније и најбоље место где би дом (тај) требало да буде, помоли се, прихвати се посла и постави темељ у име Свете Тројице, сведржавног божанства. И свуда је, са великом журбом, (налазећи) веште и најбоље градитеље и искусне живописце, где год да (их) је било, украсио (тај манастир) златним (украсима) и цветним шарама. Слао је (по мајсторе) свуда, чак и на острва. Сагради се (ова обитељ) уз многе и огромне трошкове и украси се (тај) дом и град око њега - (то беху) изванредни станови за општежиће.93 Сакупи са свих страна веома умне и изузетне монахе и насели их ту. Приложи и даде (манастиру) села и винограде по читавој својој земљи (и) потписом (потврди). Овде из дана у дан полагаше драгоцености. Ту начини себи и гробницу, где ускоро би положен. Приложи и скупоцене иконе украшене бисером и златом, снабде (га) различитим богослужбеним књигама, одеждама и црквеним сасудима, (такође), позлаћеним и украшеним великим бисерима, што превазилази и изабране велике лавре на Светој гори. И њих је /светогорске лавре/ украсио многосветлећим кандилима, која (од) злата сијају. И шта да се најпре спомене (од онога) што овде донесе и украси?! И богоизабрани чин /обред/ Вечере Господње одреди да се са великом чашћу (овде) врши постајући (тако) сличан серафиму.94 Позва и патријарха - то је тада био Кирил - са читавим сабором српских
- Немија, Јеврејин који је био заробљеник персијског цара Артаксеркса; стиче цареву милост и постаје му телохранитељ. Године 445. пре Христа цар му дозвољава да се врати у Јерусалим и да постане управитељ Јудеје. Вративши се у отаџбину, прихвата се тога да обнови разрушене бедеме Јерусалима, као и тога да искорени разне лоше навике међу градским становништвом.
- Ис 49, 18. Код Константина... ум.,,... и види: сви се они сакупљају...“ стоји:,,...и види сабрана ти чеда“.
- Општежиће је начин монашког живота чији је творац био Св. Пахомије (поч. IV в.), Египћанин, ученик Св. Антонија Великог. Он је на обали реке Нил, на острву Тавени у горњем Египту, основао прву монашку заједницу. Монаси су живели у киновији (општежићу), тј. кући за заједнички живот. Св. Пахомије био је, дакле, оснивач манастирског монаштва дајући и одређена правила (устав) за манастирски живот.
- Серафим, одн. серафими (у множини); они су један од девет чинова небеске јерархије; представљени су као шестокрила духовна бића која окружују престо Господњи појући непрестано: „Свјат, свјат, свјат, Господ Саваот!‛“