Манасија
← Литература

Житије и подвизи увек спомињанога, славнога, благочастивога господина Деспота Стефана

Страна 25 од 50

50. Кад овај оде, спреми се цар Сулејман (и) пређе у источне (крајеве и) брата свога Асе- бега, гонећи из места у место, уби; једне земље покори, друге умири а са трећима заподену рат.

51. Овај (Деспот) ни најмање не отпочину, као (и сваки) онај који је изузетно храбар, него се прихвати (посла) око поменутог града, који беше (један) од тих великих старих (градова), а на красном месту, као мало где у васељени, што више пута рекосмо; беше простран по изгледу, (налик) на бродска једра у пристаништу; (имао) је сваковрсна утврђења и (могућност) добављања хране. Не могосмо (тако нешто) било где замислити (да постоји), нити (наћи) таквог уточишта, нити (могућност) да му се приђе и са воде и са копна; кад би под њега дошло и хиљаде (војника), помоћ је могла стићи, (а они који су) унутра могли су, пошто би се прибрали, изненада започети битку. Рече ли ко да било где (постоји) такав град? Деспот, видевши и осмотривши ово, брже од оног равноапостолног,81 беше упоран да се све што је могуће брже (уради). И ко је у могућности да писаном речју искаже какав је положај, изглед и лепота (Београда)?! Сазида (Деспот) и многе утврђене куле за људе који живе унутра и напољу; зато се за (београдско) узвишење, као за соломонско у Јерусалиму, могло рећи: од (ових) здања сенка падаше по околини (као што је падала) од високих, моћних вавилонских врата. Беше и висећи врт са кога је овај горди (Деспот), пошто се попео, рекао: „Не саздах ли ја све ово крепком десницом и мишицом подигнутом?“82 Заиста је овај (град) од свих царских (градова) најлепши изглед имао. А Деспот је свагда својим изабраним одговарајућим причама тумачио јеванђељске речи и као учитељ их је подучавао. И царску је (палату) украсио веома китњастим узвишењем, (а) изван двојних бедема (ископао је) веома добре ровове. Овај (Београд) заиста беше седмоврх, веома велики и прекрасан, сличан Сиону83 у вишњем Јерусалиму, због чега и пророк тамо узвикну: „Радуј се много, кћери Сионска, подвикуј кћери Јерусалимска; јер си на висинама и долазак царев угледала си.“84 Други је (врх, тј. кула, узвишење) на рекама и тамо је пристаниште за лађе са северне стране великог града, који је сличан нижњем Јерусалиму; била је жеља да се (он) шири (и) са истока; (а) причали су (људи) да у васељени (ништа) слично Јерусалиму нису видели осим овога града (Београда), (само што нема) Јелеон; он, (међутим), уместо Јелеона има рајску реку, која тече ка истоку. Овај други град (тј. узвишење) по свему је сличан Сиону, где је живоносни гроб. Трећи (град, тј. узвишење, кула) налази се (тамо) где је пристаниште за царске лађе, а он има и многобројна утврђења. Четврта велика кула слична је самом дому Давидовом, и по опкопима, и по грађевинама и по месту (где се налази). Кад се (ова четврта кула, град

  1. Равноапостолни, мисли се на цара Константина Великог (в. нап. 39), коме је хришћанска Црква дала епитет „равноапостолни“ или „тринаести апостол“ због његових огромних заслуга за хришћанску веру.
  2. Пс 136, 12.
  3. Сион, могло би значити кула или тврђава. У Старом Завету често се синонимно употребљавају имена: Јерусалим, Сион, град Давидов. У Давидовим псалмима Сион је чест назив за Јерусалим, нпр.: „Појте Господу, који живи на Сиону...“ (Пс 9, 11), „Јер је изабрао Господ Сион, и омиље му живјети на њему.“ (Пс 132, 13) итд. За ову реч везана су и многа пророчанства о будућем Царству Божијем. Сион је, као праслика, и небеско обитавалиште Бога, небески Јерусалим.
  4. Зах 9, 9.