најчаснијем међу иноцима господину Григорију и свим старцима [калуђерима] који се с њим налазе [у Лаври], да се сагласе, обећају и потпишу својом руком - а то ће мени предати, и што ће учинити и сви проигумани, духовници и старци [калуђери] који се налазе у Лаври - да ће усред Велике цркве, једанпут сваке године, мени давати помен по црквеном и царском обичају као ктитору, све док Манастир постоји, како се то [овде] чини раније почившем, блаженом и увекспомињаном цару Стефану.
Тога ради и све ово што је горе написано потврђујем својим чврстим обећањем и наређењем да то остаје чврсто и непромењено за све време мога живота. После моје смрти, по Божијој вољи, кога Бог постави да влада на мом престолу: или мога брата, или сина, пли неког од рођака мојих, или било кога - молим да сачува непромењено ово што је горе речено.
Ако ли неко нешто уништи или преиначи од свега овога што је горе написано, такав да је проклет од Господа Бога Сведржитеља и од Пречисте Његове Богоматере, и од силе часног и животворног Крста, и од Светих и Свехвалних Врховних 12 Апостола и од 318 Светих и богоносних Никејских отаца увек угодних Богу. Амин.
Записа се н утврди се све ово што је горе речено мојом заповешћу и повељом са златним печатом, у години 6915 (1407), индикта 15, месеца јануара 5.
Милошћу Божијом господар свих Срба деспот Стефан
На висећем печату од воска долази текст:
У Христу Богу православни и христољубиви господар Срба и Подунавља деспот Стефан
Превод на савремени српски према: Александар Младеновић, Повеље и писма Деспота Стефана: текст, коментари, снимци, Едиција „Повеље“ (Београд: Чигоја штампа, 2007), 243–245 (уз незнатне измене).