„Од мене добијајући власт, цареви царују и моћници држе власт“ [Прич. 8, 15–16] рече, преко Премудрог Соломона, Цар Векова Сведржитељ Господ. Пошто ово пролазно Царство и обилату доброту примисмо из Његове снажне руке, рођено биће треба, колико је могуће, да буде слично Њему који своје руке шири и све што је живо наслађује добротом, да не будемо само примаоци овог пролазног царства већ и наследници вечног Царства, од чега одавде произлази добро устројство нама поверене највише власти.
Стога и ја у Христу Богу благочастиви деспот Стефан и по милости Божијој господар Срба, пишем ово на знање свима.
Дошао је код мене, због манастирских послова, најчаснији међу свештеноиноцима проигуман Свете и Велике Лавре преподобног оца нашег Атанасија, која је на Светој Гори Атонској, јеромонах господин Теофан и с њим часни међу свештеноиноцима поп Доротеј. И у разговору, између осталог, пожелех и ово од њих затражих: да после моје смрти имам помен у Светој Лаври, како је то од раније озакоњено по светим великим манастирима држати помен благочастивим господарима. Због тога сам за овај помен приложио манастиру Свете Лавре два сребрна и позлаћена свећњака од шездесет литара сребра [око 20 кг], као и, сваке године, по двадесет литара сребра [око 6 кг] од царине у Новом Брду. И за ово овако одредих: оно што ће се давати од царине у Новом Брду, по двадесет литара сребра, да се предаје иконому Велике Лавре, ономе који буде у метохијама њеним [Лавриним], а он да даје у Манастир. И у Петрусу село Извор и с царином која се наплаћује у пролазу, каква је и од раније царина била. И село Брницу [Брњицу]. И село Квасичевицу. И тако њих [села] Манастир [Велика Лавра] да има као вечни прилог. И села да буду слободна; од данка зимскога, али не и од летњих унђи, и од соћа, и од свих послова [работа] за мене, малих и великих, изузев у три случаја: ако би се десило да ја личио пођем у рат, онда и та села да пођу са мном; та села да учествују у потерама [против разбојника] и у сакупљању војске крајишке, што се тамо, на крајишту, дешавало - она су дужна да то чине с Господаревим крајишким војводом; ако би се десило да нека друга метохија Велике Лавре пође на зидање Београда, тада и ова гореноменута села да иду с њом заједно, а не и на зидање другог града!
И за ово да ми се после моје смрти чини помен, како Манастир одржава обичне помене благочастивим господарима: трећину, и деветину, и на двадесети дан, и на четрдесети дан, и на пола године, и на крај године, с кољивом, и с приливком, и са саборном трпезом. И на сваки помен по двадесет Литургија. Тако да ми учине прве године. Осталих година да ми одржавају помен једном годишње такође са саборном трпезом и с кољивом, и с приливком. И сваког месеца по три Литургије. И ако би се мени, због мојих грехова, по Божијем допуштењу, десило да будем прогнан и да ме у туђој земљи задеси смрт и тамо ми буде гроб, па чак и ако би се ово [што сам поклонио] Манастиру изгубило - осим да, у случају неке нужде, ја одузмем ово [што сам поклонио] - да је дужан Манастир све ово у потпуности испуњавати, и то све док буде постојала Велика Лавра.