Манасија
← Литература

Повеље Деспота Стефана манастиру Велика Лавра

Страна 9 од 11

И молим онога кога Бог одреди после мене да господари Српском земљом, било некога од мојих рођака или неког другог, да овај мој мали дар, који сам приложио због многих мојих грехова, остане (не само) неуништен и неизмењен већ, штавише, и потврђен.

А ако ли неко од овог вишеспоменутог било шта уништи или одузме, таквог нека уништи Господ Бог, и то, у земаљском животу, његово тело, господство и дом, а у загробном животу - његову душу. И да се душа његова не споји са праведницима већ са онима којима Господ рече: „Отидите од мене, проклети, припремани ђаволу и његовим анђелима!“ [Мт. 25, 41], и да се душа његова споји са овима који су ружили Светог Духа [Мт. 12, 31–32], као и са Јудом, Господњим издајником.

Заповешћу господара Срба деспота Стефана написа се овај хрисовуљ у години 6935 (1427), индикта 5, месеца јануара 20.

Милошћу Божијом господар Срба деспот Стефан

О црвеном гајтану виси печат од црвеног воска с натписом:

У Христу Богу благоверни и христољубиви господар Срба и Подунавља деспот Стефан.

Превод на савремени српски према: Александар Младеновић, Повеље и писма Деспота Стефана: текст, коментари, снимци, Едиција „Повеље“ (Београд: Чигоја штампа, 2007), 263–264 (уз незнатне измене).

Библиографија

и такође општу библиографију →]