Манасија
← Литература

Манастир Манасија: историја

Страна 25 од 60

Архимандрит Мелентије био је привремени старешина манастира Манасија према подацима из 1906. године, а у братству се налазио још јеромонах Доситеј, студент Лајпцишког универзитета.163 Прослава 500. годишњице почетка зидања манастира Манасија на Духове 1907. године, уочи које је служио бденије и на дан прославе служио Свету Литургију и беседио Митрополит београдски Димитрије Павловић (1846–1930, касније Патријарх српски),164 била је према неким оценама скромна.165 Игуман Никанор Миљковић био је настојатељ манастира 1908. године.166 Две године касније, тачније 1910. године, старешина манастира Манасија био је јеромонах Никанор;167 наредне 1911. године помињу се манасијски јеромонах Никанор као старешина манастира, као и манасијска сабраћа Александар (на дужности у манастиру Горњак) и јеромонах Амфилохије (на дужности у манастиру Грнчарица).168 Нередовно стање у манастиру може се наслутити и на основу чињенице да је приликом изградње пута поред манастира, 1911. године тешко оштећена манасијска тврђава, и да су том приликом уништени поједини делови зида рова - контраескарпе. Као чланови манасијске обитељи у овом периоду у литератури се помињу и јеромонах Јанићије (који је 1911. године водио манасијске матичне књиге), јеромонах Пајсије Поповић (који је такође 1911. године водио манасијске књиге), јеромонах Агатангел (око 1912. године), јеромонах Софроније Михајловић и јеромонах Мелентије Раденковић (око 1914. године), јеромонах Глигорије Радуновић, јеромонах Гаврило и јеромонах Кипријан Костић (сва тројица око 1915. године),169 јеромонах Доситеј Павловић (око 1919. године;170 то је такође инок који се као манасијски сабрат упокојио у јуну 1933. године);171 уз настојатеља јеромонаха Софронија, јеромонах Доситеј и јерођакон Лукијан помињу се 1921. године,172 а уз настојатеља игумана Сергија Јанаћевића 1924. године у манасијској обитељи налазили су се и јеромонах Мелентије Раденковић као намесник, јеромонах Пајсије Поповић и јерођакон Лукијан Бибић, свршени ученик сликарске школе;173 у штампи се помиње и јеромонах Емилијан чијим је заузимањем почетком 1927. године основана Заједница трезвености „Горња Ресава“,174 а у литератури и јеромонах Иринеј Чујка око 1932. године;175 док се темељније не истражи архивска и друга грађа, нисмо у могућности да знамо више о монаштву манастира Манасија почетком 20. века, посебно у периоду тешких и страдалних година балканских ратова и 1. светског рата.

  1. Уп. Државни календар Краљевине Србије за годину 1906. која је проста (Београд: Државна штампарија Краљевине Србије, 1906), 105.
  2. Уп. „Разно“, Нова искра: илустровани лист, год. IX, бр. 6 (јуна 1907): 191–192: 191; „Петстогодишњица манастира Манасије“, Српски Сион: званичан лист Православног српског Архијерејског Синода Митрополије карловачке за духовне, црквене и јерархијске ствари, год. XVII, бр. 23 (недеља 10. јунија 1907): 365.
  3. Уп. Божидар. С. Николајевић, „Манастир Манасија: поводом петстогодишњице (Свршетак)“, Дело: лист за науку, књижевност и друштвени живот, год. XII, књ. XLIV, св. 1 (јули 1907): 99–108: 108.
  4. Уп. Томић, Манастири и цркве у Горњој Ресави, 101.
  5. Уп. Поповић, „Свештенство Браничевске епархије - прилог за историју“, 84.
  6. Уп. Државни календар Краљевине Србије за годину 1911. која је проста (Београд: Државна штампарија Краљевине Србије, 1911), 121.
  7. Уп. Томић, Манастири и цркве у Горњој Ресави, 102–103.
  8. Уп. Томић, Манастири и цркве у Горњој Ресави, 103.
  9. Јеромонах Доситеј упокојио се јуна 8/21. 1933. године у својој 68. години; сахрањен је на манасијском гробљу - уп. „Умрли [3. Јеромонах Доситеј (Павловић)]“, Браничевски весник: религиозно-просветни часопис Епархије браничевке, књ. I, св. 3 (1933): 150–151: 151.
  10. Уп. Државни календар Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца за годину 1921. која је проста (Београд: Државна штампарија Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, [1921]), 23.
  11. Уп. Шематизам источно православне Српске Патријаршије по подацима из 1924. године (Сремски Карловци: Свети Архијерејски Синод, 1925), 71.
  12. Уп. „Заједница трезвености у Деспотовцу“, Време, год. VII, бр. 1864 (субота 26. фебруара 1927): 2.
  13. Који је као манасијски сабрат у новембру 1932. године премештен у братство манастира Миљково - уп. Томић, Манастири и цркве у Горњој Ресави, 104.