Манасија
← Литература

Манастир Манасија: историја

Страна 27 од 60

Током овог периода, односно до почетка 2. светског рата, као манасијски монаси поред оца Митрофана помињу се и јеромонах Исакије (који је водио црквене књиге око 1934. године - вероватно је то јеромонах Исакија, постављен крајем 1934. године за намесника манастира Манасија),184 јеромонах Агатангел (који је из манастира Свете Петке средином 1934. године премештен у манастир Манасија, и крајем исте године као манасијски сабрат постављен за намесника манастира Копорин),185 јерођакон Мирон (постављен за в.д. намесника манастира Манасија 1934. године; као јеромонах крајем исте године постављен и за в.д. намесника манастира Витовница),186 и јеромонах Јоаникије Иванов, Рус који је у манастир Манасија дошао из чувеног Валаама, и који се у манастиру налазио 1940. године.187 Најкасније 1932. године настојатељ манастира Манасија био је јеромонах Павле Панић,188 који се на дужности старешине манастира налазио све до друге половине 2. светског рата. Како наводи проф. Сергије В. Троицки (1878–1972), отац Павле је 1932. године „у зидовима манастира Манасије“189 пронашао најстарију књигу данашње библиотеке манастира Манасија - рукописни Месечни минеј за септембар настао у другој половини 15. века.190 Према једном натпису из штампе, манастирска управа трудила се да у првој половини четврте деценије 20. века умоли државне власти за материјалну помоћ ради поправке и заштите манастирске цркве, која је прокишњавала откако је невреме још 1932. године померило бакарни кров,191 али до неког истраживања које ће бити посвећено овој теми није извесно да ли је и у којој мери у овом периоду било државне помоћи или је монашка обитељ поправке и одржавање манасијских здања финансирала сама. Синђел Павле, старешина манастира Манасија, одликован је игуманским чином у априлу 1935. године.192 У манастиру Манасија је у време игумана Павла снимљен један од првих српских филмова у боји - филм „Излет“, настао око 1937. године, односно репортажа са излета у манастир Манасија коју је камером забележио Драгић М. Стојадиновић (1886–1968).193 Краљ Петар II Карађорђевић (1923–1970) посетио је Манасију у септембру 1939. године.194 Наравно, Манасија је првенствено била место духовних дешавања, место окупљања народа који је о празницима испуњавао манасијску порту. Уочи празника Светог Деспота Стефана 1940. године, бденије у манастиру Манасија односно у велелепној манасијској Цркви Свете Тројице служили су Епископ браничевски Венијамин Таушановић (1884–1952) и Епископ жички Николај Велимировић (1881–1956); сутрадан, на дан празника, на Светој Литургији беседио је Епископ Николај.195

  1. Уп. Томић, Манастири и цркве у Горњој Ресави, 108; уп. такође „Постављења и премештаји“, Браничевски весник: орган удруженог свештенства Епархије браничевке, [књ. III], [св. 1–2] Светосавска свеска ([јануар–фебруар] 1935): 28–30: 29. Наредне, 1935. године, манасијски сабрат јеромонах Исакија добио је канонски отпуст за Епархију нишку - уп. „Отпуштени из клира“, Браничевски весник: орган удруженог свештенства Епархије браничевке, [књ. III], [св. 5–6] (мај–јуни 1935): 121.
  2. Уп. „Одлуке арх. власти [III Постављења и премештаји]“, Браничевски весник: религиозно-просветни часопис Епархије браничевке, књ. II, св. 2 (1934): 82–90: 83; уп. такође „Постављења и премештаји“, Браничевски весник: орган удруженог свештенства Епархије браничевке, [књ. III], [св. 1–2] Светосавска свеска ([јануар–фебруар] 1935): 28–30: 29.
  3. Уп. „Одлуке арх. власти [III Постављења и премештаји]“, Браничевски весник: религиозно-просветни часопис Епархије браничевке, књ. II, св. 2 (1934): 82–90: 84, 90; уп. такође „Постављења и премештаји“, Браничевски весник: орган удруженог свештенства Епархије браничевке, [књ. III], [св. 1–2] Светосавска свеска ([јануар–фебруар] 1935): 28–30: 29.
  4. Уп. Марија Илић-Агапов, „У Манасији, великој задужбини Деспота Стевана (Поглед на Раваницу)“, Београдске општинске новине: часопис за комунално-социјални, привредни и културни живот Београда, год. LVIII, бр. 7–8 (јули–август 1940): 651–657: 652. Према литератури, јеромонах Јоаникије упокојио се у манастиру Манасија 1957. или 1958. године, и сахрањен је на манасијском монашком гробљу - уп. Томић, Манастири и цркве у Горњој Ресави, 111.
  5. Уп. Мом[чило]. Ђорић, „Кроз Левач и Ресаву: манастири Каленић и Манасија“, Правда, год. XXVIII, бр. 313 (8. новембар 1932): 9; „Оснивање Соколског друштва у Деспотовцу“, Правда, год. XXVIII, бр. 361 (26. децембар 1932): 3; уп. такође Томић, Манастири и цркве у Горњој Ресави, 107–108.
  6. Уп. С[ергије]. Троицки, „Два рукописа манастира Манасије“, Старинар: орган Археолошког института, нова серија, књ. III–IV (1952–1953): 223–226: 223.
  7. Уп. Нада Димитријевић, „Културно благо Поморавља“, у: Сарадња библиотека са библиотекама традиционалних цркава и верских заједница у Републици Србији. Зборник радова стручног скупа на тему сарадња библиотека са библиотекама традиционалних цркава и верских заједница у Републици Србији, Краљево, 5, 6. и 7. октобар 2020, ур. Катарина Јаблановић (Краљево: Народна библиотека „Стефан Првовенчани“, 2020), 413–424: 416. Нажалост, као што је то случај и када су у питању бројни други манасијски монаси, и живот и рад игумана Павла Панића за сада су слабо познати. У литератури се срећу тврдње да је отац Павле био родом из села Гложане, без прецизирања да ли се ради о селу Гложане у околини Свилајнца, или истоименом селу у околини Власотинца. Извесни јеромонах Павле Панић помиње се 1921. године као клирик Епархије нишке и сабрат манастира Светог Романа код Крушевца и тамошњи вршилац дужности учитеља основне школе која се налазила у манастиру (уп. Државни календар Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца за годину 1921. која је проста (Београд: Државна штампарија Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, [1921]), 32). Према подацима из 1924. године, отац Павле Панић и даље је био клирик Епархије нишке (уп. Шематизам источно православне Српске Патријаршије по подацима из 1924. године (Сремски Карловци: Свети Архијерејски Синод, 1925), 196). Извесни опет отац Павле био је управитељ манастира Витовница у Браничевској епархији у периоду од 1928. до 1931. године (уп. Марко Драговић, „Манастир Витовница (Свршетак)“, Браничевски весник: религиозно-просветни часопис Епархије браничевке, књ. I, св. 4 (1933): 162–168: 163). Синђел Павле, старешина манастира Манасија, био је присутан на устоличењу Епископа нишког Јована (Илића, 1884–1975, дотле Епископа браничевског) у септембру 1933. године (уп. „Устоличење Његовог Преосвештенства Епископа нишког г. др. Јована“, Браничевски весник: религиозно-просветни часопис Епархије браничевке, књ. I, св. 4 (1933): 202–206: 203). Из штампе сазнајемо да је отац Павле као манасијски игуман и свештенослужитељ био активан и у локалној заједници, где је као пастир служио мештанима из околине Манасије - уп. „Изложба стоке у Деспотовцу (Из Извештаја Пољопривредне подружине за Горњу Ресаву), Тежак: илустровани лист Српског пољопривредног друштва, год. 62, бр. 23 (1. децембар 1935): 768–772: 768; Д. Ђ., „Власник аутобуског предузећа ‘Морава’ прославио осам година рада на развитку аутобуског саобраћаја“, Правда, год. XXXV, бр. 12.490 (уторник, 15. август 1939): 10 (са фотографијом на којој се уз народ виде и свештеници, вероватно и отац Павле). У штампи се име манасијског игумана Павла помиње све до уочи почетка 2. светског рата, на пример у вести о једном монашењу у манастиру Раваница које је 1940. године привукло пажњу тадашње јавности; овом монашењу присуствовао је и игуман Павле Панић из Манасије: уп. „У манастиру Раваници замонашио се београдски новинар г. Петар Миливојевић, уредник ‘Англо-југословенског прегледа’“, Време, год. XX, бр. 6564 (недеља, 5. мај 1940): 11.
  8. Уп. А. Т. П., „Главно кубе манастира Манасије склоно паду“, Правда, год. XXX, бр. 10.657 (петак, 6. јул 1934): 7.
  9. Уп. „Одликовани“, Браничевски весник: орган удруженог свештенства Епархије браничевке, [књ. III], [св. 5–6] (мај–јуни 1935): 120–121: 120.
  10. Уп. D. Stefanović, „Zapaljiv dan kao uvertira. Uoči proslave Dana Jugoslovenske kinoteke danas filmovi na nitratnoj traci“, Borba, god. LXXXVII, br. 28.459 (četvrtak, 5. jun 2008): 7.
  11. Уп. Б. Н., „Њ. В. Краљ обишао Раваницу и Манасију“, Време, год. XIX, бр. 6340 (недеља, 17. септембар 1939): 1; „Повратак Њ. В. Краља на Опленац“, Време, год. XIX, бр. 6341 (понедељак, 18. септембар 1939): 1.
  12. Уп. „Свечана прослава у манастиру Манасији. Беседа Епископа жичког г. др. Николаја“, Време, год. XX, бр. 6652 (петак, 2. август 1940): 7.
←1…2526272829…60→