Манастир Манасија: историја

Долазећи опет и опет у манастир који му је свагда привлачио пажњу, Феликс Каниц у својим белешкама описује како је монашки живот у манастиру Манасија изгледао око 1888. године: „Архимандрит [Кирил], 3 калуђера и ђаци живе у скромном конаку, наслоњеном на бедем тврђаве; слике, географске зидне карте, књиге и портрети двеју српских кнежевских породица, митрополита и других сведочили су о узвишенијем духу и познатој љубави према уметности преминулог архимандрита Евгенија. У просторијама конака одржавана je y пуној мери традиција српске гостољубивости. Буђење je врло рано, јер већ у 3 сата ујутру звоно позива калуђере на јутарњу молитву, друго звони око 5 сати, a треће и последње увече; преко дана калуђери и ђаци обављају послове у кући и на пољу.“¹⁴⁴ Каниц описује и скупоцено Јеванђеље и раскошни крст који красе олтарску трпезу,¹⁴⁵ царске дарове који су у Манасију стигли из Русије 1857. године.¹⁴⁶ Опис ових манасијских драгоцености оставила је и Славка Ј. Кузмановић: „Архимандрит [Кирил] нас позва да пођемо за њим да нам покаже еванђеље и крст што је руска царица Марија Александровна поклонила манастиру. Еванђеље је врло велико, корице су од злата и платине, дебеле један и по сантиметар, на њима су резане разне слике. Крст је од злата, на њему је изображено распеће Исусово. Еванђеље и крст кошта пет хиљада рубаља руских. Ово је царски дар.“¹⁴⁷ Епоха у којој је током 19. века обновљена српска држава у поређењу са периодом средњовековне српске државности била је у сваком смислу епоха сиромаштва, оскудице и несташице. Опет, време у којем се на месту настојатеља манасијског налазио игуман Кирил за Манасију било је време преданог монашког труда, али захваљујући управо томе труду и време обнове и изградње манастира. У Цркви Свете Тројице, израђен је и осликан велики дрвени иконостас. Осликали су га Милија Марковић и његов син Никола из Пожаревца; иконостас је био завршен 1864. године. Монашка обитељ становала је у старом монашком конаку, одржавајући га педантним и чистим примала је госте са свих страна, из околине али и из далеког иностранства. Белешке о изгледу и опремљености конака у овом периоду (око 1890. године) оставила је Славка Кузмановић: „С леве стране кад се уђе у двориште је црква, а с десне кућа двокатна у којој станују калуђери... Манастир је још лепше изгледао горе с прозора, кад смо се попели у кућу. Кућа је врло лепа, угодно намештена... На горњем боју има пет соба. Изненадила ме је онака чистота и уредност у манастиру. Собе су све малане, чисте постеље, по зидовима пуно слика... Ту беше и књига, и слика, и посетница...“¹⁴⁸ Књиге су биле присутне у манастиру Манасија још од његових почетака за време Светог Деспота Стефана, али и у оскудним временима, током 18. и током 19. века. Монашки живот у ресавском манастиру увек је био повезан са књигом, са писменошћу и писаном речју. У другој половини 19. века већ је формирана манастирска библиотека. Опет, смењивали су се пријатни и тешки тренуци. Манастир је оштећен у земљотресу који се, према речима архимандрита Кирила, које је записао још један манасијски гост, руски књижевник и путописац Јевгениј Марков (Евгений Львович Марков, 1835–1903), догодио уочи Васкрса 1893. године.¹⁴⁹ За оправку цркве и других зграда манастира Манасија, српска држава је 1894. године определила 10.000 динара.¹⁵⁰ Наредне године, у још једној обнови извршене су поправке - санирани су пукотина на цркви и оштећења настала од земљотреса, а о оправци сведочи плоча са натписом која се данас налази високо на западној фасади манасијске цркве: „Оправка 1895. под владом Њ. К. В. Алек[сандра] I С. М. Кирило“ („С. М.“ пред Кириловим именом у натпису вероватно значи „смирени монах“).