Са спољне стране манасијске тврђаве, испред бедема и кула стајао је још један, спољни зид, мањих димензија. Овај нижи, спољни одбрамбени зид, удаљен око два метра од кула и бедема, опасивао је читаво главно утврђење, изузев Малог града. Траса спољног зида прати линије кула и бедема и образује брањени простор познат као скривени пут, између главног и спољног бедема, по којем су се браниоци могли кретати безбедно и неометано. Иако је овај зид данас сачуван само фрагментарно, верује се да је био завршен шетном стазом са зупцима, док његова некадашња висина остаје непозната. Утврђење је са спољне стране окружено сувим ровом ширине око 17 метара, који је додатно учвршћен зидом - контраескарпом. На северној страни ров је данас пресечен савременом саобраћајницом, али се сматра да се простирао све до Малог града. На јужној страни ресавске тврђаве ров је затрпан, те није познато његово оригинално протезање. Овакав одбрамбени систем омогућавао је вишестепену одбрану манастира. Наиме, као прва препрека освајачима протезао се велики ров са контраескапром. Ако би непријатељи дошли до рова, браниоци су могли да их туку и угрожавају и спречавају освајање са спољног бедема - односно са прве линије одбране. У случају да одбрана није успела и да је спољни бедем био освојен, браниоци би могли да манастир бране са главног бедема и кула - то јест са друге линије одбране. Уколико би се десило да освајачи продру у унутрашњост тврђаве, као последња одбрана стајала је Деспотова кула, као потпуно независна фортификација, неповезана са системом кула и бедема, приступачна једино из унутрашњости утврђења, и то врло вероватно помоћу степеништа или мердевина које би у таквој прилици биле уклоњене. Преко рова је водио дрвени мост, који је повезивао прву капију у спољном одбрамбеном зиду са самом тврђавом. Са те тачке, пролазећи кроз другу капију, улазило се у манастирско двориште. Капије су биле посебно брањене - капија манастира Манасија смештена је у бедему између две куле, што јој је пружало изузетну заштиту. Изнад главне капије некада се налазила двојна машикула, додатни одбрамбени елемент који сведочи о пажљиво осмишљеној стратегији заштите манастира. Овај комплексни систем одбране, резултат мудре концепције и доследне реализације, чини манастир Манасија једним од највећих архитектонских и историјских бисера српске средњовековне културе.
