Дело Светог Деспота Стефана јесте и Натпис на косовском мраморном стубу, епитаф који је како се претпоставља између 1402. и 1404. године урезан на стубу постављеном на Косовом пољу, на месту где је српска војска, предвођена његовим оцем Кнезом Лазаром, страдала у бици 1389. године. У овом реторском тексту Деспот Стефан велича и захваљује српским јунацима, истичући њихову небеску славу и њихово хришћанско опредељење - њихову одлуку да са Светим Кнезом „у Христу окончају добро и страдања венац приме“. Постојање овог стуба потврђује и Константин Михаиловић из Острвице (око 1435–1501)) у својим успоменама. Натпис је сачуван само у препису, док се стуб више не налази на своме месту.
Најчувеније дело Деспота Стефана јесте Слово љубве - јединствена песма писана у акростиху, која уздиже љубав као најузвишенију силу, настала највероватније 1409. године. Верује се да је ова Деспотова песма, тачније песничка посланица, поетско писмо упућено његовом брату Вуку: да је то позив на помирење, молба да се братоубилачка крв не пролије, да неслога не раздире српски народ. Постоје и другачије претпоставке о томе коме је Деспот написао ову песму. У овим редовима он пева о љубави у свим њеним облицима - љубави братској, пријатељској, али и оној најузвишенијој, хришћанској љубави - љубави према непријатељу. Као пример, Стефан помиње библијског Пророка - Цара Давида, који тугује за погибијом не само свог пријатеља Јонатана већ и за својим некадашњим непријатељем, царем Саулом. И у овом спису благочестивог Деспота Стефана неизоставне су библијске алузије и цитати из Светог Писма. Љубав према Богу, Творцу света, најузвишенији је мотив ове песме.
Деспот се у овој песми диви и лепотама природе - Божије творевине - чије красоте нико не може да искаже; али су спрам љубави оне незнатне, јер све их превазилази љубав. Јер Бог је љубав - каже Свети Деспот, цитирајући Апостола Јована (1. Јн.
4, 8). Поједини тумачи у овој песми Деспота Стефана виде и похвалу чулној љубави, у речима упућеним младићима и девојкама - да љубав узљубе; међутим, текст Слова љубве говори не о таквој врсти љубави, будући да већ у следећем стиху упозорава младе да не повреде младићство и девство, јер се девственошћу наша природа присаједињује божанској; даље, писац ове песме младе упозорава да непримереним понашањем не растужују Духа Светога, којим смо запечаћени у Крштењу - сада цитирајући Апостола Павла (Еф. 4, 30).
Међу књижевна дела Деспота Стефана Лазаревића убраја се и његов Закон о рудницима, важан законски акт из 1412. године. Наиме, будући да је у првој половини 15. века српска Деспотовина доживела период економског процвата, у великој мери захваљујући развоју рударства, јавила се потреба да се уреди српско рударство. Као мудар владар, Деспот Стефан је донео Закон о рудницима којим је дефинисао правила рударења и регулисао живот и рад рудара. У самом тексту Закона