Слово љубве Деспота Стефана Лазаревића
Једно од најзанимљивијих уметничких дела српске књижевности средњег века несумњиво јесте Слово љубве — Реч о љубави коју је написао Деспот Стефан Лазаревић. Ова песничка посланица, написана почетком 15. века, према неким претпоставкама 1409. године, представља једно од најлепших сведочанстава љубави у српској поезији. Испуњена је дубоком емоцијом, суптилним лиризмом и свежином израза, што је чини ремек-делом средњовековне српске књижевности. Слово љубве представља први уметнички поетски текст у српској књижевности. Према традиционалном тумачењу, у њему се аутор обраћа особи с којом је био у лошим односима, настојећи да те односе поправи.
Не постоји сагласност истраживача о томе коме је ово дело било намењено. Постоје различита тумачења — највећи број истраживача сматра да је Свети Деспот ово дело написао своме брату Вуку, у периоду неслоге, 1408. или 1409. године; поједини пак истраживачи сматрају да је он овај спис посветио својој сестри Оливери, која је била одведена у султанов харем; неки опет мисле да га је Деспот написао својој вереници Јелени, ћерки архонта Франћеска II Гаталузија, која га је чекала на једном острву; постоје мишљења да је овај текст био упућен српским великашима, или племићима окупљеним око Ђурђа Бранковића, или Константину Философу итд. Без обзира на то коме је Слово љубве изворно написано, порука љубави, лепоте и разумевања коју овај спис носи је универзална, а овај ванвремени састав може бити упућен било коме — јер позива на хришћанску љубав.
Једну занимљиву паралелу између Слова љубве и Житија Деспота Стефана приметио је Ђорђе Сп. Радојичић (1905–1970). Он је потом изнео претпоставку да је Константин Философ, аутор Житија Деспота Стефана, знао за Слово љубве, јер је осму строфу овог Деспотовог састава парафразирао у 53. глави Житија, говорећи о побуни Вука Лазаревића и Деспотовим настојањима за помирење. Одатле је Радојичић закључио да је Деспот Слово љубве писао своме брату Вуку Лазаревићу и властели која је била с њим, позивајући их на узајамну љубав и помирење.
Велики је губитак за српску културу то што је оригинални рукопис Слова љубве из прве половине 15. века, чуван у Народној библиотеци, уништен током бомбардовања