Деспот Стефан Лазаревић, потомак косовског јунака Кнеза Лазара, био је мудар владар, ратник и песник, који је својим пером пре него мачем урезао траг у времену.
Његов дух је био узвишен, његова мисао светла, а његова реч дубока. Превео је тајанствени спис „О будућим временима“, пророчанску реч суочену са тмурним хоризонтом. Његово „Надгробно ридање над Кнезом Лазаром“ - јадиковка сина за оцем, сачувана у сенци старих рукописа, одаје почаст и љубав уткане у стих. Косовски мраморни стуб, са натписом Деспота Стефана, и данас сведочи о бесмртности косовских јунака. Али најсветлије, од бесмртне љубави изаткано је његово „Слово љубве“, песма о братској, пријатељској и божанској љубави, позив на мир и помирење. Љубав је за Деспота највећа заповест, узвишенија од лепоте природе којој се диви и од свега другога, јер „Бог је љубав“. Деспотове повеље, писма, закони - сви носе печат мудрости и поезије. Хиландару је завештао речи молитве, а Србији темеље културе. У њему је живео дух пророка, владара и песника. И док време брише трагове, његова реч остаје да светли кроз тамне векове, сведочећи о облагодаћеној души која је волела, страдала и стварала.
Деспот Стефан Лазаревић, потомак косовског јунака и мученика Светог Кнеза Лазара, био је између осталога и човек изузетне учености. Био је не само вешт владар, дипломата и ратник, већ и задужбинар и покровитељ културе, али и значајан књижевник. Претпоставља се да је био полиглота - да је говорио неколико страних језика: поред свог матерњег српскословенског, Деспот Стефан је владао грчким и латинским језиком, као и турским и мађарским, можда и још неким језиком.
Према рукописном предању, такође и према мишљењу историчара српске књижевности Ђорђа Сп. Радојичића (1905–1970), Милана Кашанина (1895–1981), Ђорђа Трифуновића и других, сматра се да је Деспот Стефан Лазаревић на српски језик превео спис познат под насловом О будућим временима -