Из стваралаштва Светог Деспота Стефана

апокалиптичким тоновима обојено мистичко и пророчанско дело које предочава судбину православних балканских земаља, суочених са претњом иноверних освајача.

Деспотов превод настао је између 1400. и 1407. године. Овај спис објавио је најпре Ђуро Даничић (1825–1882); на савремени српски језик превео га је Ђ. Сп. Радојичић.

У Карловачком родослову за Деспота Стефана се тврди да је „многа писанија превео са грчког“, више него што су претходни преводиоци превели [СРЛ 40: 28–29; ССРЛ 31],. Нажалост, од његових превода једино је познат текст О будућим временима; не зна се који би били други преводилачки радови благочестивог српског Деспота.

Међутим, од већег значаја су његова оригинална дела.

Деспот Стефан Лазаревић саставио је неколико дела високе поетске вредности.

Једно од њих је дело познато под насловом Надгробно ридање над Кнезом Лазаром, од којег је сачувано тек неколико редова. Ово дело сматра се личном јадиковком сина за оцем и настало је приликом преноса Лазаревог тела из Приштине у Раваницу.

Надгробно ридање над Кнезом Лазаром „сачувало је помен на велики и свеопшти плач и вапај којим је народ ожалио Кнеза Лазара, Деспотовог оца“ - сматра Милица Милидраговић. Овај спис сведочи и о култу Светог Кнеза, који се развио практично одмах после његовог страдања на Косову. Део Надгробног ридања за Кнезом Лазаром, за које се у наслову тврди да је дело „господина Стефана, деспота српског“, сачуван је у ризници манастира Метеори у Грчкој, у рукопису из 15. века. Неколико редова из овог дела Деспота Стефана објавио је у преводу на српски Ђорђе Трифуновић.

Надахнути аутор у кратком одломку који је сачуван наводи Свето Писмо - Књигу Пророка Јеремије и Јеванђеље по Матеју (ово је једна од особина стваралаштва Деспота Стефана - његов језик је свагда библијски, увек богат библијским алузијама и цитатима); већ у следећој реченици помиње и Цара Давида, но његове најављене и можемо претпоставити цитиране речи, вероватно из Псалтира, остале су нам непознате: