1481. година: Мартин Сегон (Martinus Segonius Nouomotanus) [Преблаженом Сиксту IV римском Папи. Трактат о припремању Отранта…]: „Sed superiorem viam sequendo patentibus campis Godomiri, / praeter celebre fanum Resavae, regum atque principum illustratum sepulchris, / non procul pertransito amne Maioris Moravae relictisque sinistrorsum agris Brailovae, per pagum Branizevum [praeter celebre fanum Resavae, regum atque principum illustratum sepulchris,] pergitum ad Nisum, olim, ut ex ruinis cernitur, civitatem peregreriam. Nunc instar vici redacta a Turcis et Bulgaris habitatur; ...“ Opusculum reverendi domini Domini Martini de Segonis natione Catharensis origine autem Serviani ex Novomontio aliter Novobardo dicto Dei gratia episcope Olchinensis, Ad Beatissimum Sixtum IV Romanum Pontificem. Tractatus de provisione Hydronti et de ordine militum Turci et eius origine, II, 1. = Agostino Pertusi, Martino Segono di Novo Brdo vescovo di Dulcigno. Un umanista serbo- dalrnata del tardo Quattrocento: vita e opere (Roma: Istituto Storico Italiano per il Medioevo, 1981), Appendix I, 78–146: 87. = Душан И. Синдик и Гордана Томовић (прир.), Писци средњовјековног латинитета, Књижевност Црне Горе од XII до XIX вијека, књ. 1, приредио Душан И. Синдик у сарадњи са Горданом Томовић (Цетиње: Обод, 1996), 216–237: 221–222.
„Али горњим путем идући наилази се на поље Годомин, недалеко одатле, пошто се пређе ријека Мала Морава и пошто се на лијевој страни ријеке оставе поља Браилове, преко села Браничева, поред славног храма Ресаве, гробнице краљева и чувених кнежева, стиже се до Ниша, некада, као што се види по рушевинама, славног града. Сада је скоро сведен на село, а насељавају га Турци и Бугари. ...“ (превод Душан И. Синдик и Гордана Томовић) Мало дело поштованога господина Господина Мартина де Сегонис родом Которанина а пореклом Србина из Новомонта друкчије Новобрда названог по милости Божијој епископа улцинјског, Преблаженом Сиксту IV римском Папи. Трактат о припремању Отранта и о турском војном уређењу и његовом поријеклу, II, 1. = Синдик и Томовић, Писци средњовјековног латинитета, 237–261: 243.