Питање гробног места Светог Деспота Стефана Лазаревића привлачи пажњу српске јавности, како црквене тако и уопште. Гробно место Светог Деспота предмет је знатижеље, дискусија и полемика, а расправе о Деспотовом гробу воде се преко медија и срећу на страницама дневне штампе. Занимљиво је да се у историјским изворима помиње једно једино гробно место Светог Деспота Стефана: његова задужбина, Црква Свете Тројице манастира Манасија. Уколико гробно место Деспота Стефана потражимо кроз изучавање историјске грађе — старих писаних споменика, летописа и родослова, записа и других релевантних докумената, а потом и расположиве литературе, видећемо да га сачуване традиције смештају у манастир Манасија. Преглед помена гробног места Деспота Стефана у изворима у периоду од његовог упокојења, односно од прве половине 14. века до 17. века показује како је општеприхваћено да је Деспот сахрањен у својој задужбини. Сведочанства из 18. и 19. века такође потврђују уверење да је манасијска црква почивалиште Деспота Стефана. Ако се с друге стране окренемо научним резултатима археолошких и антрополошких истраживања и анализа, Светог Деспота ћемо опет пронаћи у његовој задужбини — манастиру Манасија.
У историјским изворима као гробно место Светог Деспота Стефана помиње се његова задужбина, Црква Свете Тројице манастира Манасија. Предања забележена у старим споменицима, летописима и родословима, записима и другим релевантним документима гроб Светог Деспота смештају у манастир Манасија. Преглед помена гробног места Деспота Стефана у изворима у периоду од његовог упокојења, односно од прве половине 14. века до 17. века показује како је општеприхваћено да је Деспот сахрањен у својој задужбини. Сведочанства из 18. и 19. века потврђују уверење да је манасијска црква почивалиште Деспота Стефана. Ако се с друге стране окренемо научним резултатима савремених археолошких и антрополошких истраживања и анализа из 21. века, Светог Деспота ћемо опет пронаћи у његовој задужбини — манастиру Манасија.