Погледајмо укратко какве податке о гробном месту Светог Деспота Стефана чувају писана сведочанства, започевши прегледање релевантних докумената од најстаријих извора ка млађима: најпре ћемо погледати најстарија сведочанства, из 15. века, и из пера савременика Светог Деспота. Нека извори говоре сами за себе - донећемо их у изворном тексту и преводу, по могућству са напоменом о постојећим издањима текста и превода.
Извори из 15. века
1431. година: Константин Философ (Костенечки) [Житије деспота Стефана Лазаревића]: „Обрѣть же прикладьнѣишеѥ и добрѣишеѥ, идѣже убо бѣше домь быти, иже и молитвовавьше дѣла касааше се и основаниѥ вьдрѹжаѥть се вь име светыѥ троице вьседерьжавьнааго божьства. ... Сьтвори же себѣ гробницѹ тѹ, идѣже маломь послѣжде положи се.“ = [Ватрослав Јагић], „Константин Филозоф и његов Живот Стефана Лазаревића деспота српскога: по двјема српско-словенским рукописима, изновице издао В. Јагић“, Гласник Српског ученог друштва, Књига XLII (1875): 223–377: 288–289.
„Нашавши најприкладније и најбоље (место), где је требало да буде црква, помоливши се приступи делу; и положи основ у име Свете Тројице сведржавнога божаства. ... Начини себи ту гробницу, где ускоро би положен.“ Константин Философ, Житије Деспота Стефана, 52 (превод Лазара Мирковића и Гордане Јовановић) = Константин Филозоф, Повест о словима (Сказаније о писменех) - Житије деспота Стефана Лазаревића, Стара српска књижевност у 24 књиге, књига 11; превели Гордана Јовановић и Лазар Мирковић; прир. Гордана Јовановић (Београд: Просвета - Српска књижевна задруга, 1989), 103.