„ ... Таже ѹбо посылають по Гюрьгꙗ, сами же поѥмьше того весѣхѹ кь гробьници (О ѥже вѣшти множаѥ воѥвода силамь ѹстраꙗаше!) юже самь сьзда вь Ресавѣ. ... Таже и сьблизь тѹ нѣгдѣ исмаилитьскѹ воиньствѹ сѹштѹ иь ни животь свои ни вь чьтоже вьмѣнише, вь ѥже положити того вь мѣстѣ идѣже повелѣ.“ = Јагић, „Константин Филозоф и његов Живот Стефана Лазаревића“, 319.
„... Затим пошљу по Ђурђа, а сами узевши (га) ка гробници - о овој ствари много се бринуо војвода војске - коју сам сазда у Ресави. ... А ту негде близу била је исмаиљћанска војска. Али (они који су преносили деспота) нису свој живот рачунали ни у што (само) да би га положили на место где је заповедио.“ Константин Философ, Житије Деспота Стефана, 87 (превод Лазара Мирковића) = Константин Филозоф, Повест о словима (Сказаније о писменех) - Житије деспота Стефана Лазаревића, 124.
„Ради же врѣменьнааго тьштаниꙗ сиѣшьно окретавьше положише вѣ црькви о десѣныихь вь храмь вьходеште.“ = Јагић, „Константин Филозоф и његов Живот Стефана Лазаревића“, 319.
„Због брзине времена брзо (га) спремивши положише (га) у цркви (Ресави - Манасији), с десне стране уласка у храм.“ Константин Философ, Житије Деспота Стефана, 88 (превод Лазара Мирковића) = Константин Филозоф, Повест о словима (Сказаније о писменех) - Житије деспота Стефана Лазаревића, 125.