Поред државничке делатности, која је била изузетно плодна и успешна - у тешким околностима, Свети Деспот био је способан да обнови и у материјалном погледу значајно ојача српску државу, да је осамостали и практично укине њен вазални положај - овај српски владалац постигао је много на оснаживању Српске Цркве. У време његове владавине, под његовим покровитељством настају неки од најзначајнијих српских средњовековних црквених центара, бисери српског средњовековља као што су манастир Ресава или Манасија, или манастир Каленић. Србију и данас красе задужбине Светог Деспота - оне којима је лично он био ктитор, али и оне које су изграђене за његове владе, попут манастира Враћевшница, Копорин, Павловац, Никоље под Рудником... За име Деспота Стефана везују се многобројни манастири и цркве за које није извесно ко их је градио, као што су то манастир Руденица, Кастаљан, Црква Преображења Господњег у Горовичу итд.
Он је престоницу обновљене српске државе пренео у Београд, где се и данас налази. Деспотова кула Београдске тврђаве изграђена у првој деценији 15. века још увек одолева зубу времена. Остаци Митрополијског двора изнад платоа калемегданског Малог Града сведоче о достигнућима црквене архитектуре онога времена, а део мермерног надвратника са митрополијске Цркве Успења Пресвете Богородице са ктиторским натписом Деспота Стефана, пронађен у археолошким истраживањима у другој половини 20. века (који се сада налази у Музеју града Београда), наговештава лепоту ове цркве која је некада красила Београд. Жалосна је чињеница да је од пребогате заоставштине са краја српског средњовековља сачуван тек понеки фрагмент. Тако београдске цркве Света Три Јерарха и Светог Николе, такође задужбине Светог Деспота, нису сачуване. Нису ни многобројни манастири и цркве београдског окружја, чији се настанак везује за Стефана Високог.
Тешко је и незахвално правилно сагледати допринос који је српској култури и историји дао Стефан Лазаревић. Захваљујући Деспоту Стефану, у Србији онога времена настају најлепши споменици моравског стила. Под његовом владавином у Србији настаје више духовних и просветних жаришта, од којих је најзначајније оно које се налазио у манастиру Манасија - који је остао нарочито познат по у њему смештеној такозваној Ресавској школи, европском центру за превођење и преписивање књига, чији утицај се ширио и далеко ван српских граница, до Русије. (А траје и данас. На основу рукописа Ресавске школе, који се данас налазе у различитим збиркама широм света, у оквиру радионице Ресавске типографске школе пре