На припрати постоји више врата: поред западних врата - која су главни улаз у припрату и у цркву, постоје и јужна и северна врата; уз њих се у припрати налазе и двоја врата на источној страни. Средишња врата на источној страни представљају главну везу припрате и брода цркве, а постоје и једна мања врата у северној зони источне стране. Северна фасада припрате добро је очувана, односно претрпела је најмања оштећења; изграђена је од блокова пешчара сложених у правилним редовима, који се надовезују на слог северног зида наоса. Ова фасада најбоље сведочи какав је био некадашњи изглед припрате. Зидови су завршени кровним венцем испод којег се налази низ слепих аркада, истих профила као и на наосу, али мањих димензија. Западна страна фасаде припрате била је више оштећена у историјским неприликама, али су и на њој сачувани трагови оригиналне обраде. Унутрашњост припрате украшена је каменим подом од белог мермера, зелене серпентинске брече и црвеног кречњака. Под припрате је делимично сачуван и сведочи о некадашњој раскоши ове светиње. Централни елемент пода представља осмострана розета са стилизованим биљним и геометријским мотивима, окружена сложеним тракама и четвороугаоним пољима око стубова. Линије овог каменог пода и његова композиција развијају крстасту форму односно откривају крстолику основу како самог пода тако и целе грађевине. Под припрате се сматра јединственим уметничким делом без паралела у српској средњовековној архитектури. Припрата Црква Свете Тројице манастира Манасија ослања се на просторну концепцију припрате манастира Раваница, али са значајним разликама. Док је раваничка припрата отворени егзонартекс, у Манасији доминира пуна зидна маса са плитким нишама и аркадним низом под кровним венцем. Ова решења су сведочанство развоја српске средњовековне архитектуре и њеног уметничког израза у Моравској школи. Припрата манасијске цркве својим специфичним елементима, као што су слепе аркаде, декорисани под и северна врата, остаје значајан пример Моравске школе архитектуре и сведочанство градитељског и уметничког напретка кроз векове.
Брод Цркве Свете Тројице
Наос манастирске цркве правоугаоне је основе, а на источној страни завршава се троделним олтарским простором. Олтарске апсиде су изнутра полукружне, а споља је средишња апсида петострана, док су бочне апсиде тростране. Певничке апсиде на северном и јужном зиду наоса такође су полукружне изнутра и петостране споља. Унутрашњи простор цркве обухвата сложену сводну конструкцију, с развијеним