којима је био прибоден на крст, позивајући их да додирну његове ране како би се уверили у његово васкрсење (Лк. 24, 36–40). У наредној сцени приказан је Христос како једе мед у саћу и печену рибу (Лк. 24, 41–43): ова фреска илуструје реалност Христовог васкрсења телом, и Васкрслог приказује како стоји за трпезом са апостолима. У олтарском простору налази се и сцена чудесног риболова на Тиверијадском мору, у којој је приказано како Христос упућује апостоле да баце мрежу и извуку велики улов рибе, док Петар, препознајући Христа, скаче у море (Јн. 21, 1–7). У средишњој зони олтарске апсиде цркве манастира Манасија протеже се сцена причешћа апостола. У складу са устаљеним иконографским обрасцима, Христос је приказан два пута у средишту апсиде, стојећи за часном трпезом, испод киворијума. Са северне стране Христос причешћује апостоле евхаристијским хлебом, док му Апостол Петар прилази први, сагињући се да прими Тело Христово. Петорица апостола поређани су иза њега, у молитвеном положају. Са јужне стране Христос апостоле причешћује евхаристијским вином, док му Апостол Павле приступа први сагињући се да из путира прими Крв Христову, а остали апостоли стоје иза Павла са молитвено раширеним рукама. Сцену наткриљују анђели са рипидама и свећама, а простор је украшен архитектонским елементима у византијском стилу. Уз горњу ивицу сцене исписани су литургијски стихови са Тајне вечере, забележени у Јеванђељу (Мт. 26, 26– 28). Испод сцене причешћа апостола у олтарској апсиди развијена је сцена служења Свете Литургије, у којој четрнаест Светих Отаца - архијереја у поворци прилазе часној трпези. Христос је у овој сцени представљен као дете које спремно за жртвовање лежи и благосиља, док анђели над трпезом придржавају рипиде. Са северне стране прилазе следећи Оци архијереји: Свети Јован Златоусти, Свети Григорије Богослов, Свети Јаков Брат Господњи, Свети Николај Мирликијски, Свети Јован Милостиви и Свети Сава Српски. Са јужне пак стране ове композиције Христу приступају следећи Оци: Свети Василије Велики, Свети Атанасије Велики, Свети Кирило Александријски, Свети Григорије Ниски, Свети Силвестар Римски и Свети Спиридон Тримитунтски. Изнад ове композиције а испод сцене причешћа апостола, у медаљонима су приказани допојасни ликови четрнаест светитеља, односно четрнаесторице епископа. У олтарском простору осликане су и између осталога и различите библијске сцене Аврамовог жртвовања јединца Исака (Пост. 22, 1–13). Осликана су и Три отрока - тројица младића у пећи вавилонској из Књиге Пророка Данила (Дан. 3, 20–95). У проскомидији и ђаконикону цркве манастира Манасија пажљиво су у више зона распоређене представе светих архијереја.
