старозаветним храмовним богослужењем), и представа анђела односно човечијег лика поред Светог Апостола Матеја (који свој јеванђелски извештај започиње родословом Христовим, односно описом доласка Сина Божијег као човека, и јављањем анђела Господњег Светом Праведном Јосифу). Најзначајнији догађаји из Христовог земаљског живота забележени у новозаветним списима, у средњовековној сакралној иконографији представљени кроз циклус сцена Великих празника, суштински су и неизоставни део сликарског програма једне православне цркве. У манастиру Манасија, ове сцене су традиционално биле распоређене у сводовима испод куполе; данас су нажалост видљиви углавном само фрагменти ових фресака. Од композиција Благовести (Лк. 1, 26–38), Рођења Христовог (Мт. 2, 1–14; Лк. 2, 1–20), Крштења Христовог (Мт. 3, 13–17; Мк. 1, 9–11; Лк. 3, 21–22) и Силаска Светога Духа на апостоле (Дап. 2, 1–41) сачувани су само фрагменти... Вазнесење Христово (Мк. 16, 19; Лк. 24, 50–52; Дап. 1, 6–9) било је осликано на источном своду; данас је видљив фрагмент са делом Христовог лика. На северној страни наоса препознају се фрагменти сцена из циклуса Страдања Христових. Христова чуда, параболе и поуке су у манасијској цркви осликани у зони изнад фигура светитеља и светитељских ликова у медаљонима. На јужном зиду ђаконикона приказана је Свадба у Кани (Јн. 2, 1–11), а у јужној певници осликано је више сцена: Дванаестогодишњи Христос који учи у храму (Лк. 2, 42–52), Парабола о митару и фарисеју (Лк. 18, 9–14) и Парабола о блудном сину (Лк. 15, 11–32). На западном зиду, међу сценама чуда, сачуван је приказ чудесног умножавања хлебова (Мт. 14, 14–22; Мк. 6, 35–44; уп. Мт. 15, 32–38; Мк. 8, 1–21), док се на северном зиду препознаје сцена у којој је приказано исцељење човека који је патио од водене болести (Лк. 14, 1–6). У северној певници су представљене Парабола о свадби царевог сина (Мт. 22, 1–14; уп. Лк. 14, 16– 24), Парабола о богаташу и убогом Лазару (Лк. 16, 19–31), као и Парабола о милостивом Самарјанину (Лк. 10, 29–37). Циклус се завршава на северном зиду проскомидије сценом исцељења Хананејкине кћери (Мт. 15, 22–28). Сцена Успења Пресвете Богородице, композиција осликана на западном зиду наоса, делимично је очувана. У средишту је представљена Пресвета Богородица како лежи на одру, док иза одра стоји Христос, држећи у рукама душу своје мајке у виду детета увијеног у повоје. Око одра, окруженог чирацима са упаљеним свећама, окупљени су апостоли и архијереји, који оплакују Богородицу, док над читавим овим сабрањем лебде анђели. Жене стоје у позадини, изражавајући жалост. Испред одра приказан је Јефонија, Јеврејин који је покушао да преврне тело Богородице, али је био спречен - зауставио га је анђео који му је одсекао руке. У певницама Цркве Свете Тројице приказани су свети ратници, који гледаоца подсећају на снагу вере и наду у спасење; ове представе у периоду у којем су настале, односно у времену озбиљне претње од Османлија, имале су посебан значај. У јужној певници насликани су Свети Великомученик Георгије, Свети Димитрије Солунски, Свети Прокопије, Свети Артемије, Свети Јаков Персијанац и Свети Јевстатије. У северној
