и луговима пространства, и пољима ширине; и ваздуха тананог дивним неким гласима брујање; и земаљске дароносе од миомирисних цветова, и травоносне; али и саме човекове природе обнављање и веселост достојно ко да искаже?
Ово све пак, и друга чудна дела Божја, која ни оштровидни ум сагледати не може, љубав превазилази. и није чудо, јер Бог је љубав, као што рече Јован син громов.
Варање никакво у љубави места нема. Јер Каин, љубави туђ, Авељу рече: „Изиђимо у поље“.
Оштро некако и бистротечно љубави је дело, врлину сваку превазилази.
Љубав Давид лепо украшава, рекавши: „Као миро на главу, што силази на браду Аронову, и као роса аермонска, што на горе силази Сионске“.
Узљубите љубав, младићи и девојке, за љубав прикладни; али право и незазорно, да младићство и девство не повредите, којим се природа наша Божанској присаједињује, да Божанство не узнегодује. Јер апостол рече: „Духа Светога Божјега не растужујте,