земљу са Вуком. И отада брат његов Вук, са одељеном му облашћу (испод Западне и Јужне Мораве) и са властелом која би са њиме, служаше Сулејману заједно са својим сестрићима (Бранковићима), који такође држаху сада своју отачаску земљу (на Косову). А деспот Стефан се пресели у одељени му део земље (од Западне и Велике Мораве до Дунава и Београда). Тако, када земља би раздељена, као неко олакшање би у проливању крви“. У овој неправедној и наметнутој му братоубилачкој борби (која би око 1409. године), деспот се имаше ослањати на свога пријатеља и савезника угарског краља Сигисмунда. Овај моћни западни владар беше веома заволео Стефана због његовог витештва и мудрости, и због тога, као што видесмо склопио беше с њим пријатељство и даровао му град Београд. Сигисмунд веома цењаше и вољаше Стефана и многе му почасти указиваше, па му поклони и друге градове у угарским и босанским пределима. Он беше дао Стефану и титулу „угарског барона“, те су се тако њих двојица узајамно повезали и обавезали да се и војнички помажу против непријатеља. Стефан се и сада могаше користити војничком помоћу од Сигисмунда, но он у срцу своме туговаше и рат братоубилачки избегаваше. Нарочито се растужи свети деспот када виде како му брат ласкавим писмима, као Јудиним пољупцима, одваја од њега благороднике и великаше, оне што уместо љубави издајство заволеше. На братску и њихову нељубав и издају, христољубива и љубвеобилна душа деспотова одговори овако: свима њима, брату, сестрићима и отпалим великашима он написа и упути своју најискренију „Реч љубави“ („Слово љубве“) .У њему он изли сав свој бол над губитком братске и хришћанске љубави, и опет - своју молитвену жељу за поновним сједињењем у љубави Христа Бога.
СЛОВО ЉУБВЕ (Реч Љубави) ДЕСПОТА СТЕФАНА
Стефан деспот, најслађему и најљубазнијему, и од срца мога нераздвојноме, и много, двоструко жељеноме, и у премудрости обилноме, царства мојега искреноме, (име рекавши), у Господу љубазан целив, уједно и милости наше неоскудно даровање.
Лето и пролеће Господ сазда, као што и псалмопевац рече, и у њима красоте многе: птицама брзо, весеља пуно прелетање, и горама врхове,