Житије Светог и благоверног Стефана Високог, Деспота Српског

овима. Јер када љубав ове божанствене жеље некога обузме, она га брзо захвата, узноси и подиже горе. Он се дакле радоваше због ових пустињака и слатко их примаше, и гледаше да их свагда са собом има. И знајући да је молчаније (молитвено ћутање) назначено да свакога доведе у велику част виђења и созерцавања, он обилажаше горе и поља и пустиње, тражећи где би могао да подигне жељену обитељ, стан за молитвено ћутање и тиховање. И нашавши најприкладније и најбоље место, где је требао бити дом (тј. храм), помоливши се најпре Богу приступи делу, и положи основ у име Свете Тројице сведржавнога Божанства. И свуда дакле са сваким старањем и најлепшим стварима и скупоценим, са највештијим радницима и најискуснијим живописцима, где год их је било, и многим златом и бојама украси је. Јер шиљаше (да позове мајсторе) чак и на острва и свуда. И тако многим и неизмерним трошком сврши се и украси се дом (црква) и град око њега и изванредни станови за општежиће. А сабра одасвуд предвиђене достојне дивљења монахе и настани ту. И даде и приложи села и винограде, а још и по свима својим крајевима, потписавши, даде. И ризнице овде из дана у дан полагаше. Сачини ту себи и гробницу у коју мало после би положен. Даде још и многоцене иконе, бисерјем и златом украшене, и снабде сваким књигама за служење, и даде богослужбене одежде и црквене сасуде доста, с великим бисерјем и златом украшене, толико много да превазилази и изабране велике лавре Свете Горе; а он и њих беше Украсио сваким светилом, многосветлећим златом сијајуће. И то прво да споменем што он овде принесе и украси! И са многом чашћу учини да се врши овде чин Богом изабране Вечере Господње (тј. Св. Литургије), уподобљавајући се серафиму. Затим призва патријарха, тада беше Кирил, са свим сабором српских архијереја, игумана и свих осталих часних мужева, а још и свих благородних, на освећење храма у дан Свете Педесетнице, када Дух Свети огњеним језицима сиђе на свете ученике Слова и Бога. А дође и мноштво сиротиње да и они приме милостињу, коју им свагда неоскудно даваше. И могао се тада видети радосни празник оних који су славили, тако да се могло казати оно Соломоново, када обнови дом: И узвеселише се народи, не само појевши многе животиње као тамо (3. Цар. 8, 63–66), него се удостојивши многих дарова. Он дакле поче зидати ову обитељ године 1407, а пре ове године престави се благочестива госпођа Евгенија, мати овога истоименитога Стефана. Јер она прими такво име иночкога образа. И би положена у својем манастиру, званом Љубостиња, Успеније Пречисте Богородице. Ова пак два здања: царствујући град (Београд), који малопре споменусмо, и храм у Ресави, никада у све дане живота свога благочестиви деспот не престаде да приутврђује сваким и најбољим додавањем и надгледањем. Зато све ово није било подигнуто за мало времена, за време и упоредо са ратовима, него је подизано много година“. Манастир Ресава, која по деспоту би названа Манасија, јер он због својег предивног и мудрог беседништва би упоређен са старозаветним Манасијом („в сладкоглаголаних вториј Манасија“),24 започет је са грађењем године 1406, а завршен је и потпуно иконописан 1418. године. Свети деспот храм посвети Светој Тројици, па је зато