Житије Светог и благоверног Стефана Високог, Деспота Српског

заведе праведне судове и законитост по целој земљи својој, тако да није могао прогонити нити неправдовати „ни брзи спорога, ни богати убогога, нити моћни узимати поседе ближњих својих, нити се крв праведника проливати“. Праведни деспот је знао и врло строго да кажњава и великодушно и милостиво да опрашта, све ради добра људи својих. А његова изобилна милостиња и превелико доброчинство постали су свуда познати, тако да није било бедника ни невољника кога он није тајно или јавно помагао. Као и у престоници, тако и широм његове земље подизане су болнице, странопријемнице и домови губавих, и све је то деспот издржавао из своје владарске ризнице. У томе му је особито ишло на руку велико богатство сребрних рудника његове земље, као што су били Ново Брдо, Рудник, Сребреница у Босни, коју он доби од угарског краља, и многи други рудници. Деспот је за ове своје руднике издао своје посебне законе, по којима је праведно управљано и сваком од радника по заслузи давано. У тим законима је особито наглашавано да од деспота постављене у рудницима власти обавезно штите сиромахе од обесних и богатих, ако не желе навући на себе праведну казну владаочеву. Тако је и до данас сачуван „законик благочестивог и христољубивог Стефана деспота“ о рудницима у Новом Брду (потврђен у Некудиму 29. јануара 1412. године), који има овакав почетак: „По неизреченом човекољубљу Господа нашег Исуса Христа и Његове Свебеспрекорне Матере, Владичице наше Богородице и Приснодјеве Марије, и молитвама Светог господина и родитеља мог кнеза Лазара, би мени господствовати по смрти његовој, младици деспоту Стефану, у земљи отачаства мога. Тада би и напад иноплеменика на хришћане. Видевши толику побеђеност земље отачаства мога, примих савет од патријарха кир Спиридона, и од других архијереја, и од мајке моје кнегиње Милице, назване иночки монахиње Евгеније, и од свег сабора. Пођох затим на источну страну у велику Севастију, великом амиру Бајазиту, који влада источном страном и западном. И помоћу Божјом и Пречисте Богоматере, и Светог Симеона и Саве, и светопочившег ми родитеља кнеза Лазара молитвама, ослободих ову земљу и градове отачаства мога од великог амира Бајазита. И повратих се у земљу своју и дођох у свој град Ново Брдо. И сабра се сав сабор градски, и поискаше од господства ми да им учиним закон о рудницима, што су имали за време раније господе (владара) и светопочившег ми господина родитеља кнеза Лазара. И господство моје саветова се с властелом и заповедих да се нађу 24. човека добра, од других места који руду имају, да им учиним закон како је и раније било, да се и надаље тога држе“.23 Осим Београда и Новог Брда и осим старих српских градова Крушевца, Приштине, Браничева и Рудника, у деспотово време су изграђени и градови Параћин, Чачак, Трговиште и Ваљево, као и још многи други градови и насеља. У свим тим градовима била је слободно развијена трговина, али праведна и једнака за све, тако да нису могли лукави и неправедни трговци из Дубровника и других крајева да пљачкају деспотов народ. Дубровчани су се у почетку бунили на деспотову строгост и правичност, но касније су и они увидели какав је он велики и праведан владар, па су му једном приликом (1422. године) овакве речи похвале писали: „Господине, Бог вас је прославио