који се по потреби дижу на ланцима, а на западу беху мала врата такође са својим покретним мостом, док на се веру беху мала врата и она воде у доњи град ка рекама. А и врата која воде у кулу деспотову такође имају мост преко рова на ланцима. Град имађаше приступ само с југа, а са истока и запада и севера беху јака утврђења, и опет реке као заштита. А у граду беше Велика црква (Митрополија), која је са истока града, где се силази слично Кедронском потоку према Гетсиманији. Ова дакле Митрополија јесте Успеније Пречисте Владичице, и она имађаше општежиће украшено сваким садницама, са многим наследством, селима и другим обитељима; и она је била престо Митрополита Београдскога, егзарха свију Српских земаља. Ова је црква била између других најбогатија у дане овога благочестивога деспота. Но Стефан подиже једну цркву из основа (тј. изнова), у Периволији, и посвети је Трима Великим Светитељима (Света Три Јерарха), да буде за сахрањивање архијереја те цркве. А сазида и странопријемницу за болеснике, и у њој цркву у име Светога Чудотворца Николаја, на најслађој води, и насади садове свакога избранога плода, и приложи јој села и наследство много, у коју примаше болеснике и странце, храњаше их ту и олакшање им даваше. „Са свију пак страна своје земље деспот сабра најбогатије људе и насели их у овом граду, и удостоји их части, као некада равноапостолни (Константин) у своме граду. А даде и ослобођење граду овоме од сваких намета, и даде повластице свима са сваком сигурношћу да се не поколебају. У повељи која о томе говори биле су наведене све благодети Божје које су биле на њему, затим о слободи од поробљавања, и печат златни даде овима, који има на себи слику града, да који хоће да учини какву куповину у било ком крају, добије књигу са печатом која показује да је становник тога града, те да не даје нигде царине нити плаћа пролаза. Још деспот измоли потврду од околних му земаљских господара, па и од самог угарског краља, да трговци добију свако ослобођење у тим крајевима. Зато из свију околних земаља почеше непрестано из дана у дан долазити становници, и за мало времена веома се густо насели овај град. Но уколико град већи биваше, утолико се овај дугоруки (тј. деспот) не насићаваше становништвом. Јер он становницима преписа имања још и од својих земаља, и свуда пославши сабра их, и насели град као некада Неемија Јерусалим (Неем. гл. 7). Тако да овај град више од осталих градова храњаше и светљаше свима потребама, као заиста царски дом. И тако дакле, у све дане живота свога овај град се просвећиваше и узрасташе, да се и за њега као за Јерусалим могло кликнути и рећи: „Подигни около очи своје и види сабрана чеда твоја“ (Ис. 49, 18)“. Овом дивном Константиновом опису новоизграђеног деспотовог Београда треба додати још нешто: споменути још нека дела светог деспота учињена у овом граду. Свети деспот је, као што вели и Константин, посветио град Београд Пресветој Владичици Богородици, а то је учинио пре свега из сопствене љубави и побожности према Пречистој Богоматери, а затим и по угледу на равноапостолног цара Константина и на своје свете праоце Немањиће, Св. Саву и Симеона, који Њој посветише и Хиландар и Студеницу; и најзад, деспот посвети свој град Богоматери зато што је у старој Митрополитској цркви Београдској, која је српска била још из времена краља Драгутина, чувана древна чудотворна икона Пресвете Богородице израђена од самог
