Београд беше порушен и запуштен, деспот Стефан га изабра за своју престоницу због његовог изванредног природног географског положаја и утврђења. Деспот темељно обнови Београд, изгради га и уреди, насели бројним новим становништвом, украси га многим црквама Божјим и болницама и посвети га Пресветој Богородици, Којој је и Цариград био посвећен. О томе нам сам свети деспот говори у својој повељи града Београда, коју том приликом он издаде као владар: „Од Косова бих поробљен исмаилћанском народу, док не дође цар персијски и татарски и разруши њих, и мене Бог милошћу Својом избави из њихових руку. Отуда дакле дошавши овамо, нађох најкрасније место од давнине, превелики град Београд, који је разрушен и запустео, изградих га и посветих Пресветој Богоматери“. А како је лепо свети Свесрпски и Београдски деспот изградио и украсио Српску престоницу Београд, попут неког другог Јерусалима, најбоље нам опет о томе говори његов биограф Константин Философ, који је и сам у ово време дошао код деспота и настанио се у Београду. „Стефан од тада, вели Константин, ни мало не мироваше, као веома вредан и храбар, него се прихвата споменутог града, који беше један од великих древних градова и на изванредно лепом месту као мало где у васељени, притом са пространим изгледом и видиком, и са сваким утврђењем. Нигде не могосмо ни замислити ни наћи слично овоме уточиште, са прилазима водом и по суху, тако да кад би многе десетине хиљада (непријатеља) дошле под њега, а стигне помоћ и унутра и спреми се за борбу, могло се наједанпут изаћи. Да ли је ико игде казивао о таквом граду? Зато деспот, видевши ово место и размотривши га, - и то да кажемо: брже него онај равноапостолни Константин (када сагради Цариград), - брзо изгради Београд. Али, ко је кадар да писањем искаже какви су положаји и изгледи, и лепоте овога града; и колико утврђења и кула са бедемима сазида деспот за људе који живе унутра и споља. Од свих царских градова овај је ваистину најлепши изглед имао. Но деспот је свагда смиреним речима о томе говорио, и тумачио својим изабраницима еванђелске речи, и поучавао их учитељски. А беше и царски двор преукрасио, и начинио око града и прокопе дивне (тј. водене канале) између двојних зидова градских. А Београд беше заиста седмоврх. Јер највиши део града (у Београду) и најкраснији, сличан по изгледу Сиону у Јерусалиму, беше слика вишњега Јерусалима, ради којега и пророк тамо кличе: „Радуј се веома, кћи Сионова, проповедај кћери Јерусалимова, јер си на висинама и угледала си царев долазак“ (Захар. 9, 9). А други градски врх био је код река (Дунава и Саве), где је у њему и пристаниште лађама са северне стране великога града. А трећи је врх града где је пристаниште царским лађама; он има и мноштво утврђења. Четврти врх је велика кула, слична самоме дому Давидову на Сиону, са стубовима и здањима. А пети врх је иза овога, где се налазе све царске ризнице. А шести је на истоку од овога, ступ (торањ) који дели обе куле, као што заиста Соломон каже: „Ступе Давидов, на коме виси тисућа штитова и све стреле њихове“ (Песма 4, 4). Овај ступ (торањ) се као неко изванредно чудо види са свих даљних предела, утврђен на тврдим бедемима. Седми врх је на западу са другим царским узвишеним домом, и испод тога беше пролаз благочестивоме деспоту ка лађама, као тајним путем. А велики горњи град имађаше четвора врата (капије градске), на истоку и западу и северу и југу, и пету која води у унутрашњи град. На истоку и југу беху велика врата, са великим кулама и мостовима
