Житије и подвизи увек спомињанога, славнога, благочастивога господина Деспота Стефана

(рекавши): „Отвори, Ливане, врата своја, и огањ нека прождре кедре твоје“,¹⁴³ иако, према Навукодоносоровим (речима), и не беше орла, кога Језекиљ тамо најави:,,...орао велик, великих крила, дугих пера... дође на Ливан и узе врх кедра“¹⁴⁴. Нама који смо тада били, беше као у Јерусалиму, кад стиже вест о дому Давидовом (и) како су му Јефрем и Фекај син Ремалијин¹⁴⁵ упутили лукав савет и орла великог са истока - он нам се такав приказивао и све се (тако) догоди. И у другим (стварима) могло се, заједно са Јеремијом, оплакивати запустење новога Сиона као што он тада (оплакиваше). И заиста, где се одједном деде све (оно што беше) светло и красно, што је унутра и споља?! Где су многобројни играчи (у колу), где (је) црквено окупљање? Где су саборне светковине и (ношење) литија по околним (местима)? Одједном завлада гадост (и) пустош, све се изокрену, све постаде као да ничега нема, све се испуни горчином; брда се обрушаваху и сагореваху; људи су били (час) прогањани, (час се опет) насељаваху. Често се догађаху неке нове и непријатне (ствари) онима који владају, а видело се оно што се раније у сновиђењима предсказивало: као да са запада стари орао покислог перја (долеће) прелећући и освајајући кулу за кулом. А догоди се и друго знамење. Пала је дубока ноћ, ми нисмо спавали, (а) чуло се са запада, с оне стране реке Саве, (кунемо се) истинитим Христом, као јечање трубе; (звук) се помало појачавао и изгледало је да је на пола Саве, затим (да је) пред кулом, а онда по читавом граду, (чуо се) од врата до врата. Ово је дуго трајало, два или три часа, тако да је изгледало као да долази славни (Деспот Стефан) - кад (звук) не би долазио са запада - или (као) да је нека војска, па изиђосмо да погледамо шта се дешава и запалисмо ватру. Догоди се и овај призор: у великој градској цркви у ваздуху су се подигле часне иконе и, гле, као по чину који ће се догодити приликом другог (Христовог) доласка: Царица, дакле, и Владичица и Јован Претеча са обе стране лика Спаситељевог;¹⁴⁶ и иконе дванаест апостола - по шест са сваке стране, као што треба - што смо мислили да је у славу града и (за његову) заштиту. А то беше у часу смрти, јаој! Пре престављења истоименог (Деспота) у 17. дан тога месеца деси се (и) ово: из ваздуха, са неба, падаху на град као неке искре, које пожар изазиваху, а онда се угасише. А пре овога - узвитлани вихор (подиже) и поскида кровове са градских цркава, баци (их) на земљу, поруши многе куће, (а међу њима) и кућу Деспотове сестре (Оливере). После Васкрса угарски свештеници са оне стране (Саве и Дунава) дођоше са народом, према својим чиновима, на превару, у време (одржавања) сабора по црквама и пронесоше иконе (своје) кроз град. Њих је благочастиви (Деспот) наљутио, јер беху његове слуге; иконе (њихове) беху западног типа, осликане на хартији, као да су на